Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Grivska, Arilje

Grivska je kao pozorišna bina. Pre podne na sceni je Donje polje, popodne Gornje polje. Izložba Tomosovih mopeda je od 9-11h, ulaz je slobodan.

Gornje polje, Grivska, Arilje

Grivska - Gornje polje

Nekoliko dana, avgusta 2013, prolazio sam kroz Grivsku više puta.

Selo se smestilo s obe strane magistralnog puta od Arilja ka Visokoj. Bila mi je na putu kad sam odlazio za Visoku, Radoševo, Severovo, pa za Kruščicu i Brekovo. Grivska zauzima brdovite predele između Leščana (926 mnv) na severu, Malog Ostreša (828 mnv) na istoku, Visa (890 mnv) i Debele gore (887 mnv) na jugu i Nebeške (982 mnv) na severozapadu. Pravcem zapad-istok teče reka Grivska, koja skreće ka Vojinovićima i odlazi ka Malom Rzavu. Od Kovačice pa do puta, prateći tok Grivske, pruža se Gornje polje. Istočno od puta, ka Malom Ostrešu, nastavlja se Donje polje.

Donje polje, Grivska, Arilje

Grivska, Donje polje

Centar Grivske udaljen je od Arilja približno 13km, a selo se graniči sa Radobuđom na severu, Dobračama na istoku, Radoševom na jugozapadu i Severovom na zapadu.

Po popisu iz 2011. godine, Grivska ima 137 domaćinstava i 283 stanovnika. Za desetak godina, broj stanovnika smanjio se 20%.

U centru Grivske

Moj prvi susret s Grivskom dogodio se sasvim neočekivano. Putujući iz Arilja krivudavim putem, nakon jedne od krivina, a pri kraju uspona, isprečili su mi se ogroman, stari hrast, oblepljen umrlicama i obična, baštenska česma.

Prvi susret s Grivskom - stari hrast i obična česma, Arilje

Prvi susret s Grivskom - stari hrast i obična česma

Mogao sam da biram. Da se zaustavim na parkingu pored hrasta i česme, ili da skrenem i da se zaustavim na parkingu, pored prepoznatljive seoske prodavnice. Odabrao sam parking prodavnice i pridružio sam se crvenim, Tomosovim mopedima. Bilo ih je 5-6 i nikada ih nisam video toliko na jednom mestu. U momentu su me podsetili na kadilake, skupljene kraj čuvene, američke Rute 66.

Crveni, Tomosovi mopedi ispred seoske prodavnice, Grivska, Arilje

Crveni, Tomosovi mopedi ispred seoske prodavnice

Gde su mopedi, tu su i vlasnici. Moj vodič za Grivsku i kroz Grivsku bio je akademski slikar Ljubivoje Jovanović, rođen baš u Grivskoj. Samim tim, nije bilo potrebno previše vremena da se pridružim novostečenim prijateljima i zauzmem deo klupe ispred prodavnice. Bio je avgust, ali letnje sunce prijalo je posle kišovitog dana. Prijala je i kafa, ovog puta skuvana u prodavnici, koju je nepristojno odbiti. S mojim prijateljem Đorđem Lečićem, jednog drugog dana, baš u toj prodavnici, kupio sam 1/2kg najjeftinije, a najslađe salame, koju smo sa 1kg hleba pojeli do Visoke.

Letnji susret s meštanima ispred seoske prodavnice, Grivska, Arilje

Letnji susret s meštanima ispred seoske prodavnice

Osim prodavnice, u centru Grivske su zadružni dom, trafo-stanica, škola i spomenik žrtvama svih prošlih ratova. Zadružni dom je velika, prizemna zgrada, s tri luka na ulazu u nadkriveni prostor ispred sale i kancelarija. Dovoljno da se zamisli nekadašnja veličina sela. Zgrada trenutno nije u najboljem stanju, ali je i pored toga simbol nekih vremena, u kojima se verovalo u nešto što će sigurno doći.

Zadružni dom, Grivska, Arilje

Zadružni dom

Na priču o zadružnom domu nadovezuju se priče o grivštanskoj osnovnoj školi. Ima ih, siguran sam, mnogo, saznao sam nekoliko. Nekadašnji profesori i učitelji bili su strogi jer su voleli đake. Pa tako, desilo se da je jedna predivna nastavnica likovnog unela nemir u jednog grivštanskog đaka. Dovoljan da prokrstari svetom, poseti najznačajnije evropske galerije i muzeje, a lutanja završi u Praškoj likovnoj akademiji.

Osnovna škola grivštanska, Grivska, Arilje

Osnovna škola grivštanska

Ne verujem da su grivštanski seljaci ikada bili previše bogati i pismeni. Međutim, dobra dela nemaju baš nikakve veze s bogatstvom i akademskim titulama. Naprotiv. Tako je, Anatov sin Dobro Mićović, sećajući se oca Anata i strica Vidoja, stradalih u ratovima, 1931. godine poklonio baš ovaj plac za baš ovu buduću školu. Koliko mi je poznato, u Grivskoj pre osamdeset godina nisu postojale ni crkva ni škola. Zašto je odabrao školu? Bez diplome psihologa, sasvim laički, pokušao bih da protumačim retko veliki natpis na školi, okrenut ka putu: „Osnovna škola grivštanska“. Mislim da je reč o ponosu i verovanju u nešto što može posle škole da dođe. Školska zgrada nije još opustela, u dobrom je stanju. U dvorištu su igrališta. Kraj puta je zgrada, doduše malo oronula, u kojoj se nalazila đačka kuhinja.

U najboljem stanju u centru Grivske je spomenik žrtvama svih prethodnih ratova. Spiskovi počinju sa 1912, nastavljaju se 1914-1918, pa 1941-1945. i završavaju(?) sa 1991. Preko stotinu imena! Na spiskovima je mnogo stradalih s istim prezimenom. Pa kao da na prethodnom spisku više nije bilo mesta, prezime je preneto na sledeći - samo su godine druge.

Spomenik žrtvama svih mogućih ratova, Grivska, Arilje

Spomenik žrtvama svih mogućih ratova

Nova crkva na lepim livadama Gornjeg polja

Verujem da je kojim slučajem Dobro Mićović bio bogatiji, da bi pored placa za školu, izgradio i poklonio svojim meštanima i crkvu. Iz ovih ili onih razloga, crkva u Grivskoj podignuta je tek nedavno.

Crkva u Grivskoj i moj prijatelj Ljubivoje Jovanović, rodom iz Grivske, Arilje

Crkva u Grivskoj i moj prijatelj Ljubivoje Jovanović, rodom iz Grivske

Verujem takođe, bez konkretnih podataka, da je Srbija blizu svetskog rekorda po broju novih crkava „po glavi stanovnika“. Grade se u selima, u kojima ih nije bilo. Podižu se i u mestima u kojima već crkve i hramovi postoje. Ponekad su projekat i lokacija skladno uklopljeni u okolinu. Češće, novovizantijski stil groteskno odudara od okoline, poput crkve u novobeogradskom bloku, naspram „Merkatora“, ili na zrenjaninskom putu, među vulkanizerskim radnjama i auto-otpadima.

Trebalo mi je malo vremena da shvatim razloge za širenja ovog neimarstva. Priča je kratka. Lutajući evropskim delom Istanbula, teško sam nalazio kadar u kome mogu bilo šta da snimim, a da ne zabeležim bar pet-šest minareta. U azijskom delu, dakle u novom Istanbulu, ne sećam se da sam video ijednu džamiju. Razlog je jasan. Nekadašnja sultanska moć merila se, između ostalog, veličinom, luksuzom i brojem džamija, koje je podizao. Zahvaljujući Kemal Paši Ataturku (ili na srpskom: „pametnom generalu, ocu nacije“), sultana više nema. Tako je i potreba za džamijama, bar za sada, prestala (ukoliko trg Taksim preživi!). Čini mi se, da kasneći stotinu-dvesta godina, i kod nas postoji neko, ko bi da obelodani i pokaže svoju moć i veličinu.

Unutrašnjost crkve u Grivskoj, Arilje

Unutrašnjost crkve u Grivskoj

S namerom da isključim mogućnost uticaja sopstvenih opredeljenja i stavova, mislim da je grivštanska crkva sagrađena na predivnom mestu. Na prostranoj, osunčanoj i valovitoj padini, zelenoj leti, a beskrajno beloj pod snegom. Slučajno ili ne, ali upravo je crkva dala smisao celom prostoru, oivičila ga i istakla u odnosu na okolinu.

Pogled na crkvu iz drugog ugla, Grivska, Arilje

Pogled na crkvu iz drugog ugla

Kada je Grivska najlepša, ili kada proći tuda

Nemoguće je napamet reći koje je najbolje vreme za dolazak u Grivsku. Ukoliko želimo da vidimo, na jednom mestu, sve crvene mopede marke „Tomos“, koji još uvek postoje u Srbiji, ne sme se zakasniti. U centru sela, pred prodavnicom, su do 10-11h pre podne. Popićemo i kafu na klupi ispred prodavnice. Škola, zadružni dom i spomenik mogu se pogledati i fotografisati u bilo koje doba dana.

Međutim, Gornje polje sa crkvom najlepše je popodne. Gledano s uzvišenja prema Visokoj, a u protiv-svetlu, cela slika deluje nestvarno. Krečnjačke vrtače ističu svoj pravi oblik, a jednolična boja zelenila prelazi u spektar zelene: od najtamnije do najsvetlije. Celu sliku održava na okupu crkva.

Popodnevni pogled na crkvu u Grivskoj, Arilje

Popodnevni pogled na crkvu u Grivskoj

Pogled na Donje polje i Ostreš u pozadini, najlepši je ujutru. Baš u vreme kad su mopedi pred prodavnicom. Jutarnje, nisko i plavo svetlo potpuno ističe oštre ivice Ostreša, naspram toplih zelenih i žutih boja livada.

Donje polje, s pogledom na Ostreš - planinu piramidu, Grivska, Arilje

Donje polje, s pogledom na Ostreš - planinu piramidu

Siguran sam da ću Grivsku ponovo da posetim. Ukoliko se zadesite u Arilju, produžite i do Grivske. Nije daleko. Ukoliko se zaputite prema Radoševu, ili dalje ka Brekovu, ili Visokoj, zastanite pred prodavnicom. Problem parkiranja ne postoji. Posetite i crkvu, otključana je.

Inače, u Grivskoj žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Arilje, koja mi je omogućila da posetim Grivsku;
  • prijatelju Ljubivoju Jovanoviću, na pričama o svom detinjstvu u Grivskoj;
  • prijatelju Đorđu Lečiću, koji je putovao sa mnom i delio doručak i
  • meštanima Grivske na druženju i gostoprimstvu.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković