Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Mačkov kamen, Ljubovija

Mačkov kamen (kota 924), mali prostor od desetak kvadratnih kilometara bio je u septembru 1914. godine poprište jedne od najtragičnijih bitaka u Prvom svetskom ratu.

Spomen kosturnica na Mačkovom kamenu, Ljubovija

Spomen kosturnica na Mačkovom kamenu

Mačkov kamen posetio sam u novembru 2012. godine.

Okolni predeli, kojima dominiraju kote, u svetskoj vojnoj istoriji poznate po jednoj od najtežih bitaka iz Prvog svetskog rata, nisu se previše promenili za poslednjih stotinak godina. Za nekoliko dana, između 19. i 22. septembra 1914, sa Mačkovog kamena zbrisana je gusta, stara četinarska šuma. Šuma je u međuvremenu izrasla, a od 1936. godine na Mačkovom kamenu, na čuvenoj koti 924, je Spomen-kosturnica poginulim srpskim oficirima i vojnicima. Bitka na Mačkovom kamenu završila se porazom srpske vojske. Možda je to jedan od razloga što se o njoj malo govorilo i suviše malo zna.

Učesnici i tok bitke na Mačkovom kamenu (kota 924)

Bitka na Mačkovom kamenu odigrala se u periodu 19-22. septembar 1914, posle Cerske bitke (16-20. avgust 1914), a pre Kolubarske bitke (16. novembar -12. decembar 1914). Pripreme za drugi prodor austrougarske vojske u Srbiju, poznat kao Bitka na Drini, počele su 6. septembra 1914. godine. Neposredno pred bitku na Mačkovom kamenu, srpske snage bile su raspoređene na liniji Šabac - Lešnica - Loznica - Zvornik - Ljubovija.

Bez namere da predstavim sve detalje borbi na Mačkovom kamenu, navešću kontekst događaja, osnovne podatke i hronologiju bitke, a na osnovu različitih dostupnih izvora.

Cerska bitka, 16-20. avgust 1914.

Srpska vojska:

1. armija (komandant - general Petar Bojović),

2. armija (komandant - general Stepa Stepanović) i

3. armija (komandant - general Pavle Jurišić Šturm).

Austrougarska vojska: 5. i 6. armija.

Završena je pobedom srpske vojske.

Pripreme za Bitku na Drini i raspored snaga

- 6. septembar 1914.

Austrougarska 6. armija osvaja pravac Bučevo - Boranja - Jagodnja.

- 8. septembar 1914.

Srpska 1. armija (komandant - general Petar Bojović), potiskuje 6. austrougarsku armiju na greben Košutnja stopa (kota 939) - Mačkov kamen (kota 924) - Crvenje (kota 750) - Javornik (kota 727). Dužina grebena je oko 5km. Komandant srpskih snaga je potpukovnik Dušan Purić (komandant 4. puka prvog poziva).

Pogled na poprište bitke na Mačkovom kamenu, Ljubovija

Pogled na poprište bitke na Mačkovom kamenu

- 19. septembar 1914.

- Jutro: Napade na Mačkov kamen (kota 924) započinje srpski 5. prekobrojni puk.

- 17h: 5. prekobrojni puk i 9. puk prvog poziva divizijske rezerve zauzima prednje položaje Mačkovog kamena, ali austrougarska vojska uspeva da zadrži i Mačkov kamen i dominantni vrh Košutnja stopa (kota 939), udaljen oko 1500m od Mačkovog kamena.

- 18.30h: odbijen austrougarski napad.

- Noć: odbijen je novi napad austrougarske vojske.

- 20. septembar 1914.

Pogled na reku Drinu i Bosnu sa Mačkovog kamena, Ljubovija

Mačkov kamen, pogled na reku Drinu i Bosnu

- Jutro: srpski 5. prekobrojni puk i 9. puk prvog i drugog poziva napadaju Mačkov kamen, ali napad se prekida.

- 19h: konačno, srpske snage, podržane poljskim artiljerijskim pukom, kreću u napad i zauzimaju Mačkov kamen.

- Noć: pregrupisavanje srpskih trupa za napad na dominantnu Košutnju stopu (kota 939).

- 21. septembar 1914.

- Jutro: austrougarska vojska privremeno zauzima Mačkov kamen, ali ih srpska vojska potiskuje nazad, ka Košutnjoj stopi.

- Tokom dana i noći bilo je više napada i protivnapada, ali do kraja dana Mačkov kamen ostaje u posedu srpske vojske.

- 22. septembar 1914.

- Pred zoru: austrougarska vojska napada iz više pravaca: sa Košutnje stope (kota 939), sa Užinališta (kota 720), preko Perunike (kota 918), sa Lipničke glave (Lipnik, kota 773).

- Dan: Sledi veliki broj napada i protivnapada. Oko 15h poginuo je komandant, potpukovnik Dušan Purić.

Završetak borbi i tragičan bilans

- 16h: Srpska vojska ne uspeva da izdrži napade, pa se povlači na liniju Šanac (800) - Rujevačke rudine (kota 601, Mitrovići, Rujevac) - Bodnjik (764). Tim manevrom završena je bitka na Mačkovom kamenu. Pobedila je austrougarska vojska, ali bila je to "Pirova pobeda".

Teško je tačno raći koliko je vojnika stradalo. Po nekim izvorima, od 8. do 22. septembra 1914. godine, u srpskoj vojsci poginulo je i ranjeno oko 15000 boraca, ili oko 1200-1300 vojnika dnevno.

Neki od poznatih učesnika

- Nadežda Petrović, slikarka i bolničarka (11.10.1873-3.4.1915)

Formacijski je pripadala Dunavskoj diviziji, koja je na Mačkov kamen, na Jagodnju, stigla nakon četvorodnevnog marša, sa položaja u Sremu. Sve vreme borbi, bila je u bolnici, neposredno uz ratište.

"Borbe vođene na tom položaju bile su više no ogorčane i očajne, borbe za istrebljenje. Svi komandiri četa, komandiri bataljona, vodnici, pet komandanata pukova, pet potpukovnika iz devetog IV prekobrojnog, IV prvog i drugog poziva i 64 oficira iz 18 puka izginulo je i smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. Ima četa koje su ostale od 450 ljudi na 120. Ranjenika smo imali na 4.000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda. Imala sam krizu nervnu tako da kada su nam bili doneli 20 oficira teško ranjenih…“. Obolela je od tifusa i umrla je u Valjevskoj bolnici, u martu 1915. godine.

Princ Đorđe Karađorđević, (27. avgust 1887-17. oktobar 1972)

Sin kralja Petra I. Učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Teško je ranjen na Mačkovom kamenu.

Nastavak rata: Kolubarska bitka, 16. novembar - 12. decembar 1914.

Srpska vojska: 1. armija (nakon ranjavanja komandanta, generala Petra Božovića, komandu preuzima general Živojin Mišić)

Austrougarska vojska: 5. i 6. armija.

Cerska bitka završena je pobedom srpske vojske.

Na putu za Mačkov kamen - stotinak godina kasnije

Pogled na Jagodnju sa Mačkovog kamena, Ljubovija

Mačkov kamen, pogled na Jagodnju

Na Mačkov kamen sam došao iz pravca zaseoka Rakići u Rujevcu, putem Ljubovija - Krupanj. Tih desetak kilometara puta do Mačkovog kamena oivičilo je sve kote, poznate iz bitke na Mačkovom kamenu. Levo od puta, bili su rezervni položaji srpske vojske: Šanac (800m) - Rujevačke rudine (Mitrovići, Rujevac - 601m) - Bodnjik (764m). Nakon petnaest minuta, kod skretanja za Krupanj, napravio sam obaveznu pauzu.

Na zapadu se ocrtavao čuveni greben: Košutnja stopa (kota 939) - Mačkov kamen (kota 924) - Crvenje (kota 750) - Javornik (kota 727). Kažem: „ocrtavao“, jer bilo je novembarsko popodne i sunce je već skoro zalazilo. Ne računajući protekle godine, kalendarski sam kasnio oko šest-sedam sedmica za datumom bitke.

To, međutim, nije smetalo da osetim atmosferu koja je vladala ovim krajem pre stotinak godina. Novembar 2012. godine bio je lep i sunčan - skoro kao septembar 1914. Ali ne samo zbog toga. Jagodnja i Azbukovica vrlo malo su se menjale. Naselja su ostala baš kao što su i bila, a ni kuće se nisu previše menjale. Verovatno je i broj stanovnika sličan, ili čak manji.

Spomen-kompleks Mačkov kamen, kota 924, poprište tragične bitke, Ljubovija

Spomen-kompleks Mačkov kamen, kota 924, poprište tragične bitke

Na Mačkovom kamenu je tišina. Šuma, koja nestala tokom borbi, ponovo je izrasla. Verovatno je ista, kao što je bila pre bitke. Na ograđenom platou, na koti 924, 1936. godine završena je spomen-kosturnica. Izgrađena je od debelih, sirovo obrađenih kamenih blokova, na vrhu je masivan, kameni krst. Spomen-kosturnica deluje teško, imam utisak da me pritiska. I vrata su takva. Jednostavna, izrađena su od kovanog gvožđa, a na njima su dve reljefne lobanje.

Unutrašnjost je takođe skromna: jedna freska, tri ikone, glinena kadionica i četiri puške, zaostale iz vremena bitke. Ispod freske je jednostavan natpis: „Za spas otadžbine. Mačkov kamen 1914“. Međutim, ispod freske je i nešto što najbolje govori da junaci nisu zaboravljeni: struk bosiljka, nekoliko jabuka i jedna kruška - iskreni, narodni simboli sećanja na junake.

Unutrašnjost spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu, Ljubovija

Unutrašnjost spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu

Za dve godine, u septembru 2014, navršava se sto godina od bitke na Mačkovom kamenu. Sasvim je moguće da će ta godišnjica biti obeležena. Sasvim je moguće da će spomen-kompleks biti sređen i da će se pojaviti različite svite političara, s ozvučenim obezbeđenjem i u blindiranim automobilima. Ipak, nadam se da će to biti malo drugačije. Mislim da sve može da ostane kako je i danas. Neka deluje sumorno, teško i jednostavno. Baš onako kako su se osećali srpski vojnici dok su osvajali i branili Mačkov kamen, kotu 924. Dovoljni su državna zastava, vojni orkestar i potomci hrabrih vojnika i oficira.

Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu, Ljubovija

Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu

Oko 16h sunce već zalazi iza šuma, koje okružuju Mačkov kamen. Seoskim putem, koji ide baš grebenom Mačkov kamen (kota 924) - Perunika (kota 918) vraćam se u Ljuboviju. Prolazim delovima sela Selenac. Pored selenačke crkve, u zaseoku Popovići, preko zaseoka Subotići, koji se nalaze nedaleko od Rujevačke rudine (kota 601 u zaseoku Mitrovići), a koja je bila deo linije rezervnog položaja srpske vojske.

Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu, Ljubovija

Mačkov kamen, 98 godina kasnije

Nakon Velikog Majdana, kod zaseoka Sekulići, izlazim na regionalni put Mali Zvornik - Ljubovija. Bio je ovo jedan tužan dan.

Posetite Mačkov kamen i setite se pravih junaka!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Ljubovija, koja je organizovala posetu Mačkovom kamenu i
  • gospodinu Zoranu Tomiću, na vožnji i gostoprimstvu.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković