Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Veleš, Ljubovija

Veleš je prelepo selo, ispod brda Ćuver. Dvorišta su stalno osunčana i svako je s pogledom na Drinu i bosanske planine u jutarnjoj magli.

Panorama Veleša, Ljubovija

Panorama Veleša

Veleš sam posetio, u novembru 2012. godine.

Veleš je udaljen od Ljubovije oko 15km. Krene se putem Ljubovija - Mali Zvornik, pa se u Uzovnici, na desetak kilometara od Ljubovije, skrene desno: putem za Rujevac. Već odatle mogu se videti bele kuće u Velešu, podignute na padinama Ćuvera (752 mnv).

Put za Veleš

Put za Veleš, pored Uzovničke reke, Ljubovija

Put za Veleš, pored Uzovničke reke

Početak puta prema Rujevcu i Velešu vodi plodnim delovima Uzovničke reke. Skretanje za Veleš je na drugom kilometru od Uzovnice i nije obeleženo. Dalje se nastavlja relativno dobrim, seoskim putem, a centar sela udaljen je oko 3km od skretanja. Po lepom vremenu može se proći putničkim automobilom, ali sigurnije je putovati terenskim vozilom.

Prvi susret sa selom Veleš - ovce na ispaši, Ljubovija

Veleš, prvi susret sa selom, ovce na ispaši

Za Veleš je najlepše poći ujutru. Tada je svetlo za fotografisanje najbolje, bilo da je reč o prirodi, ili belim kućama rasutim po brdima ispod Ćuvera. Osim toga, čim se izađe iz Uzovnice i pođe Uzovničkom rekom, jutarnja magla dolinu reke i okolna polja čini nestvarno lepim. Kad se malo put popne, nailazi se na nekoliko vidikovaca, odakle se pruža širok pogled prema Uzovnici, Drini i bosanskim planinama.

Panorama Veleša, Ljubovija

Veleš, panorama sela

U Velešu

Veleš čine, kao i ostala sela ovog kraja, grupe kuća razmeštene po okolnim brdima. Ipak, Veleš se dosta razlikuje od ostalih sela i zaseoka Javornika i Azbukovice. Strmiji je, manje je razuđen, pa je sa prilaza selu vrlo lep pogled, odakle se može napraviti dosta fotografija. Kuće su građene prema vrhovima brdâ, a na nižim i ravnijim delovima su njive. Tog dana, kada sam došao u Veleš, bio je sunčan novembarski dan, prepun svetla i jesenjih boja, koji je boravak učinio krajnje prijatnim.

Sunčani put za Veleš, Ljubovija

Veleš, sunčani put za Veleš

U Veleš nisam došao sam. Dovezao me je ladom nivom moj drug i kolega Radovan Polić. Zahvaljujući njemu, nisam promašio skretanje za Veleš, a nisam ni lutao seoskim putevima. Ovog puta nisam morao lutajući da tražim centar sela. Moj drug Polić rodom je iz Veleša, pa samim tim, prava je osoba da me dovede do tog centra i provede kroz selo. Naravno, i upozna s meštanima. Zapravo, bolje je reći: „Upozna s rođacima“. Jer u selu, osim familije Aranđela Tomića, ostali stanovnici su familije Polića.

Česma u centru Veleša, Ljubovija

Česma u centru Veleša

Stigli smo do centra sela. Prepoznaje se po česmi, izgrađenoj ne znam kada, ali obnovljenoj 2008. godine. Izvor je verovatno oduvek tu, ali obnovljena česma vrlo dobar je znak da selo nije napušteno. Znak da ima ljudi, koji nikada nisu ni odlazili iz sela, ali i znak da se pojedini, raseljeni Polići, povremeno ili na duže, vraćaju u selo.

Gospođa Vukosava Polić iz Veleša, Ljubovija

Veleš, naša domaćica, gospođa Vukosava Polić

Kratku priču o selu čuo sam od gospođe Vukosave Polić. Vukosava Polić je divna osoba, neverovatno srdačna i duhovita. Misli su joj jasne i tečne, jezik je izuzetno pravilan, mogu bez razmišljanja da kažem: književni. Možda bi neke od gospođica-voditeljki, sa raznih TV stanica, mogle da navrate da čuju kako se razmišlja, a i da probaju da nauče kako se govori!

Deo priče je o nekadašnjem Velešu. Broj kuća nije se promenio, samo su ljudi odlazili. Selo nikada nije bilo veliko, ali svakog dana „spuštala se kolona“ od 20-30 đaka u osnovnu školu u Uzovnici. Po mojoj proceni, potrebno je oko sat nizbrdo i oko dva sata nazad do kuće. I pored toga, bili su to dobri đaci. Neke od njih sreo sam na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Polića iz Veleša ima i među današnjim lekarima. Nekadašnji stanovnici Veleša, ukoliko nisu odlazili u neke druge krajeve, spuštali su se u Uzovnicu.

Polići kraj česme u centru Veleša, Ljubovija

Veleš, Polići kraj česme u centru sela

Zemlja u Velešu je plodna, pa su u to vreme Polići sejali kukuruz i pšenicu. Bilo je malinjaka i šljivika i, sasvim očekivano: dosta pčela. Pomenuta česma i selo nalaze se ispod brda Ćuver. Nekada je na Ćuveru bilo mnogo livada i više od 200 ovaca na ispaši. Ovih dana ovaca je vrlo malo, a bivše livade i seoski sokaci, kojima se izlazilo na Ćuver, zarastaju u šiblje i korov. Trenutno u selu stalno živi oko desetoro meštana. Dece nema.

Po priči meštana, Veleš je bio tursko selo. Na to ukazuje i naziv brda turskog porekla: Ćuver. Osim toga, donji deo Veleša i potok, prema Cvijanovićima, nazivaju se Dvorine. Imena su dobili po ostacima turskog hana, ili džamije, koji su pronađeni na tom lokalitetu.

Dvorišta kraj seoskog sokaka, Veleš, Ljubovija

Veleš, dvorišta kraj seoskog sokaka

Pešačka tura po Velešu

Veleš nema previše sokaka, a glavni se pruža popreko u odnosu na brdo. Pomenuta česma je na sredini seoskog puta, u maloj udolini. Kuće su uglavnom iznad puta, njive su ispod puta. Selo je izgrađeno na strmom terenu, pa su i dvorišta vrlo strma. Objekti po seoskim dvorištima, po načinu gradnje i rasporedu, prate logiku terena. Kraj puta, počev od ograda od kolja ili taraba, smešteni su ambari, koševi i staje. Na višem terenu su kuće. Raspored je, u datim uslovima, praktičan. Jer, zašto bi se korpe s kukuruzom, seno i druge stvari nosile uzbrdo, ukoliko to nije potrebno?

Seosko dvorište, Veleš, Ljubovija

Veleš, seosko dvorište

Kuće i ostali objekti izgrađeni su na sličan način i od istog materijala. Deo je ukopan u brdo, pa su tu podrumi i ostave. Taj donji deo najčešće je od kamena, gornji deo, ili sprat je od drveta, opeke, ili od greda i blata. Zanimljivo je da na krovovima uopšte nema ćeramide. Isključivo se koristi crep „biberac“. Još nešto je zajedničko celom selu. Celog dana je osunčano. Tako je bilo i ovog novembra, pa mi je šetnja glavnim seoskim sokakom izuzetno prijala.

Seoski sokak, Veleš, Ljubovija

Veleš, seoski sokak

Zašto posetiti Veleš

U Veleš je lepo doći zbog pogleda, osunčanog sela i seoskih sokaka i gostoprimljivih porodica Polića. U Veleš se najlakše stiže iz pravca Uzovnice, a usputni predeli prepuni su motiva za pravljenje lepih fotografija. Cilj je centru sela, kraj česme. To je ujedno i najbolje mesto za prvi susret s meštanima, priču o selu i ljudima i pravljenje planova za obilazak okoline.

Iz Veleša se seoskim putevima može otići za Postenje, Gračanicu, Poliće ili Borovnato. Ovom prilikom nisam išao tim putevima, ali verujem da je vrlo lepo proći tuda. Naravno, peške, biciklom, ili terenskim vozilom. Ukoliko želite malo da pešačite, lepo je popeti se na brdo Ćuver i otići do izvora Severci. Odatle se pruža predivan pogled prema dolini Drine. Bez obzira na godišnje doba, u Veleš bi trebalo otići nekog sunčanog dana. Mislim da je zimi prelepo, ali verujem da se i terenskim vozilom teško stiže. Rado bih u Velešu proveo nekoliko dana. Rezervacije smeštaja nisu potrebne.

U Velešu žive Polići, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Ljubovija, koja je organizovala posetu Velešu;
  • gospođi Vukosavi Polić, na lepom osmehu i priči o Velešu i
  • mom prijatelju i kolegi, inženjeru Radovanu Poliću, na vožnji, priči i vremenu koje mi je posvetio.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković