Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Jošanica, Žagubica

Jošanica se pomerila s glavnog puta. Kuće s malim, seoskim baštama i vinjagama izmestila je iz centra. A kraj ograda mirišu ruže na slatko.

Seoski sokak s mirisom i ukusom slatkog od ruže, Jošanica, Žagubica

Jošanica, seoski sokak s mirisom i ukusom slatkog od ruže

Jošanicu sam posetio u julu 2013. godine.

Jošanica jedno je od severnozapadnih sela žagubačke opštine. Na istoku graniči se s Milatovcem i Vukovcom, na jugu, preko puta su Ribare i Izvarica. Sused na zapadu je Osanica. Jošanica se nalazi severno od regionalnog puta Žagubica - Petrovac. Skretanje za selo je na osmom kilometru od Žagubice. Od skretanja do sela još je 5km, a put prolazi plodnom dolinom Jošaničke reke.

Jošanica se nalazi u kotlini, na obali Jošaničke reke, okružena brdima. Centar sela je na 327 mnv. Na severu su Prlo (517 mnv) i Glogovčić (601 mnv). Na istoku je Šiljak, a na zapadu su Vučin rt (496 mnv) i Bocina strana. Leva i Desna reka, obilazeći Brkinu poljanu, stižu do severnog dela sela, pa zajedno čine Jošaničku reku. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Jošanica ima 542 stanovnika i 162 domaćinstva.

U centru Jošanice

Od skretanja s puta Žagubica - Petrovac, do Jošanice stiže se za desetak minuta lagane vožnje. Letnji predeo je slikovit, prolazi se pored očigledno plodnih njiva kukuruza, pšenice i deteline, a povremeno pogled se širi prema dolini Mlave.

U najvećem broju sela, koja sam postio, u centru se, za razliku od prošlih vremena, retko šta dešava. Najčešće tu su dom kulture, ili zadružni dom, prodavnica i mesna zajednica. Na tim mestima održavaju se vašari i igranke.

Centar sela Jošanica, Žagubica

Jošanica, centar sela

Slično je i u centru Jošanice. Pored žutog mosta na Jošanici, meštani su podigli spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, a tablom su obeležili i mesto na kome je, posle smrti bilo izloženo telo narodnog heroja Jovana Šerbanovića iz Laznice.

Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, Jošanica, Žagubica

Jošanica, spomenik žrtvama Drugog svetskog rata

U eri različitih pomirenja, uz neke sasvim nove deobe, meštani su obnovili i seoski zapis. Nisam poseban stručnjak za zapise, ali ovaj je i malo čudan (u obliku visokog krsta) i malo na čudnom mestu. Jer stari hrastovi, s urezanim krstom, nalaze se najčešće negde u seoskim njivama. Pa kad krene litija, barjaci i svi ostali, vrate se prilično prašnjavi. Međutim, to mi nikada nije smetalo, jer sam od najranijeg detinjstva voleo prolećne i letnje šetnje poljem. Posebno kad se po okolnim vrzinama nalaze najbodljivije kupine, s najslađim i najcrnjim, zrelim plodovima, koji trajno boje i usta i ruke.

Sasvim neobavezna šetnja selom

Bez seoskog vodiča i turističkih putokaza, na prvoj raskrnici, sasvim slučajno, odabrao sam levi put.

Seoska raskrsnica, Jošanica, Žagubica

Jošanica, seoska raskrsnica

Na putu po Srbiji retko je selo u kome nema i novih kuća. Pažnju mi, ipak, privlače starije seoske kuće. Uklopljene su u okruženje, izgrađene su od materijala iz okoline i nisu korišćene sadašnje gips ploče.

Seosko dvorište s običnom, seoskom kućom i kajsijom, Jošanica, Žagubica

Jošanica, seosko dvorište s običnom, seoskom kućom i kajsijom

U Jošanici ima i novih kuća, ne bih da ih preskočim. Jedna od njih Izgrađena je u alpskom stilu. Do sokaka je tipičan primer novih ograda: osnova je od klesanog kamena, nastavljaju se belo obojeni, izliveni betonski stubovi. Kapija je od kovanog gvožđa, na graničnim stubovima prepoznajem lavove, ali deluju prilično miroljubivo.

Nova seoska kuća s belom ogradom<, Jošanica, Žagubica

Jošanica, nova seoska kuća s belom ogradom

Dalje putem, nailazim na jedno predivno dvorište, okrenuto celodnevnom suncu. Deluje napušteno, ali lako je zamisliti nekadašnji život. Kraj puta je bor, verovatno zasađen kad je kuća napravljena. Ispred je bunar, stepenište od kamenih ploča još uvek stoji. Kad su svi otišli, kuću su otali da čuvaju šimšir u bivšoj bašti i večita vinova loza.

Dvorište u koje se retko dolazi, Jošanica, Žagubica

Jošanica, dvorište u koje se retko dolazi

Često se dešava da seoske kuće ostanu neomalterisane. Namerno, ili čekajući neki momenta za to. Svaka za sebe retko deluje privlačno. Međutim, niz takvih kuća u ovom seoskom sokaku kreira jedan sasvim novi likovni motiv, koji ne može da ne privuče oko.

Neomalterisane seoske kuće, Jošanica, Žagubica

Jošanica, neomalterisane seoske kuće

U jednom drugom dvorištu, još uvek stoji stari ambar. Primer je narodnog graditeljstva. Osnova je od kamena, zidovi su od greda, letvi i blata pomešanog s plevom. Stara ćeramida nadživeće sve vrste ploča i crepova, kojima se pokrivaju današnje, nove kuće.

Stari ambar, Jošanica, Žagubica

Jošanica, stari ambar

Nekada davno, Venera (ili Afrodita) izašla je na jednu od šljunkovitih plaža Kipra. Zasenjeni lepotom, vekovima se umetnici bave njenim telom. Bilo da je reč o ulju na platnu, ili skupom, bračkom mermeru. Ne znam kako i kojim povodom, ali jedna Venera (ili Afrodita), stigla je sve do jednog jošaničkog bunara.

Jošanička Venera ili Afrodita, Žagubica

Jošanička Venera ili Afrodita

Ne znam da li je slučajno, ali u blizini pomenutog bunara sreo sam prve meštane Jošanice. Čini mi se da u Jošanici ljubavi još uvek ima. I to, rekao bih: iskrene. Vidi se po sjaju u očima.

Moji prijatelji iz Jošanice, Žagubica

Jošanica, moji prijatelji

Kad god se nađem u nekom poznatom, evropskom gradu, ne propustim priliku da vidim poznate parkove. Mogu biti engleski i francuski, reč je o detaljima, koji i nisu toliko bitni, ukoliko se nađe slobodna klupa u hladu. Deluju skupo i deluju mi nekako strano. Setim se tada naših malih, seoskih bašti. Sve su slične. Iste vrsta cveća: ruže, krin, zdravac, jorgovan. Obavezni su šimšir i poneko drvo: često domaće sorte trešnje, kruške, ili kajsije. Na ivici, prema kući je vinjaga, ili samo stara čokot vinove loze, koja se godinama širi po belo okrečenoj kući.

Šetnju Jošanicom završio sam s mirisom i ukusom slatkog od ruže.

Mala, seoska bašta, Jošanica, Žagubica

Jošanica, mala, seoska bašta

Zašto ću ponovo da posetim Jošanicu

U Jošanicu sam pošao bez imalo znanja o selu. Znao sam gde se nalazi i kako se stiže. Sklonjena malo u stranu, dočekuje prvo letnjim njivama. Dolazak u centar sela ne otkriva baš ništa privlačno. Međutim, prava Jošanica, seoskim sokacima pomerila od centra, pa je tamo treba potražiti. Siguran sam da ću ponovo da dođem. Ali po sunčanom danu, kada ruže najlepše mirišu. Kada prolazite putem od Žagubice ka Petrovcu, negde na osmom kilometru skrenite i vi i provedite nekoliko sati u Jošanici.

U Jošanici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Jošanicu;
  • novim prijateljima, meštanima Jošanice na gostoprimstvu i pozitivnim osećanjima i
  • Iliji Mihajloviću, na vožnji, strpljenju, druženju i nadahnutim pričama o Homolju.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković