Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Milatovac, Žagubica

Prateći reku, Milatovac se povukao s puta na kraj kotline, a reka je dobila ime. Moguće je da se jedno strašilo nađe u njujorškom muzeju MOMA.

Na ulazu u dvorište, Milatovac, Žagubica

Milatovac, na ulazu u dvorište

Milatovac sam posetio u junu 2013. godine.

Do Milatovca stiže se putem Žagubica - Petrovac. Skretanje za Milatovac i Selište je na 3,5km od Žagubice. Na nekoliko stotina metara, odvaja se put za Selište, a za Milatovac ide se pravo, levim putem. Od regionalnog puta do Milatovca je 4,5km, a ukupno rastojanje od Žagubice je 8km. Alfaltni put za Milatovac prolazi relativno ravnim terenom, bez posebnih uspona.

Selom protiče Milatovačka reka. Izvire ispod Medveđe (728 mnv), na 5km od sela. Teče pravcem sever-jug. Milatovac se nalazi na 358 mnv. Na severu su Prlog (491 mnv) i Glavica (522 mnv). Na zapadu je Rakin grob (498 mnv). Istočno, na manje od dva kilometra je Selište. Povezuje ih poljski put. Prema jugu teren je relativno ravan, pa je to najplodniji deo seoskog atara, što se vidi po usputnim njivama kukuruza i sazrele pšenice. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Milatovac ima 660 stanovnika i 239 domaćinstava.

U centru Milatovca

Centar Milatovca ne razlikuje se previše od centara okolnih sela žagubičke opštine. Na malom većem trgu su mesna kancelarija i dva spomenika žrtvama ratova. Stariji je podignut šezdesetih godina prošlog veka, novi, veći spomenik, upravo se završava.

Spomenici žrtvama ratova, Milatovac, Žagubica

Milatovac, spomenici žrtvama ratova

Prvu priču o Milatovcu čuo sam već tu, u centru. Pravi sagovornik je Periša Perić, čovek koji ima dve funkcije: šef mesne kancelarije i matičar. Poznaje ljude, zna čime se bave i koliko će dece idućih godina poći u školu. Brine ga trenutna situacija u selu, ali ne plaši se budućnosti. Jer Milatovac je lepo selo. Moguće je da se idući Petrovdan proslavi uz bar jednu „živu muziku“. Ove godine praznik je prošao nekako neprimećen.

U centru Milatovca sreo sam i Dragišu Milenkovića. Deo je sistema protivgradne zaštite. Najozbiljnije shvata svoj posao, dežura 24 sata, razmišljajući kada je najmanje loše da ispali poslednju protivgradnu raketu, koja mu je ostala. Usput, na klupi ispred zgrade mesne zajednice, uz kafu i osveženje, prošao sam kratak kurs protivgradne zaštite.

Moji domaćini, Milatovac, Žagubica

Milatovac, moji domaćini

Obilazak Milatovca započeo sam od škole. Raspust je, pa nema đaka. Shvata da mi, ipak, nedostaje njihova nesnosna galama. Bez obzira na trenutno mali broj đaka, škola je sređena. Fasada i krov su u sasvim dobrom stanju. Verujem da je i unutra slično. Dvorište je veliki travnjak, s obaveznim ružama, belim radama i cic-karanfilom.

Seoska škola, Milatovac, Žagubica

Milatovac, seoska škola

Prilično me čudi činjenica da đaci to nisu izgazili i počupali. Živim preko puta jedne škole u Beogradu i nikada mi nije bilo jasno kako ti đaci uspevaju da rasklate i osuše drvo debljine bar 5cm. Verovatno je reč o nekim naprednim osnovcima.

Sasvim neobavezan obilazak milatovačkih sokaka

Priča se sokacima Milatovca seli iz centra. Selo se poslednjih godina menja, ali sačuvalo je i dosta sasvim svog. Očigledno je da ljudi iz Milatovca vole i svoje selo i svoju prošlost. Pa kad naprave sasvim novu kuću, po svim standardima EU, čini se da sa još više ljubavi srede svoje staro dvorište i staru kuću.

Stari deo dvorišta, nedaleko od potpuno nove kuće, Milatovac, Žagubica

Milatovac, stari deo dvorišta, nedaleko od potpuno nove kuće

Nekada je samo jedan pogled dovoljan da se stekne slika o selu i ljudima. Imao sam dosta sreće kad sam, bez posebnog plana i poznavanja sela, naišao na dvorište sa zidanom kapijom, tarabom, klupom na sokaku i kućom, čiji se deo video iza kapije. Mogla bi da se napiše porodična hronika. Za početak, reč je o druželjubivoj familiji, jer čemu klupa na sokaku? Dalje, kuća je domaćinska. Vidi se po kapiji, a nazire po sređenoj fasadi kuće u dvorištu. Tužna je jedino skorašnja umrlica. Nadam se da kuća nije ostala prazna, pa neka život krene dalje.

Kapija, klupa i kuća u dvorištu, Milatovac, Žagubica

Milatovac, kapija, klupa i kuća u dvorištu

Petao je simbol života. Ima ga u pesmama, ima ga i u tajanstvenim pričama. Jak je i hrabar. Jer zašto bi se onozemaljske sile sklanjale kad čuju prvog petla? U predivnom, travnatom dvorištu, zatekao sam lepog petla. Tu su još jorgovan, drva za zimu ispod vinjage, a na lepoj, seoskoj kući prozori su otvoreni. Nisam ih video, ali i domaćini su tu negde. Lep znak.

Dvorište s lepim petlom, kokoškom i lepom kućom, Milatovac, Žagubica

Milatovac, dvorište s lepim petlom, kokoškom i lepom kućom

Teško je ne zastati kraj lepe, stare kuće, sa svodovima na natkrivenom tremu. Oko prozora urađena je izuzetno zanimljiva plastika, s geometrijskim motivima. Na nekim od beogradskih zgrada uočavaju se masonski simboli: šestar i još neke drangulije. Čini mi se da ukras ispod ovog prozora simbolizuje terazije. Ako je tako, kuću je izgradio seoski trgovac.

Kuća s tremom i savršenim ukrasima oko prozora, Milatovac, Žagubica

Milatovac, kuća s tremom i savršenim ukrasima oko prozora

Ponekad dolazim u situaciju da poredim različita vremena. Nerado to činim. Ne bih da živim u prošlosti i da me vodi nostalgija. Međutim, iskrsnu činjenice preko kojih je teško preći. Nekada su postojali higijenski zavodi. Radili su isti posao, koji danas rade zavodi za zaštitu zdravlja. Sasvim je jasno da im je bilo teže. Nema puteva do sela, nema telefona, interneta i današnjih vozila, a uslovi života na selu bili su bar malo teži od današnjih. I pored toga, doktori i ostali iz higijenskih zavoda sasvim dobro i posvećeno radili su svoj posao. Pa tako, dok sam putovao selima knjaževačke opštine, pa selima žagubičke opštine, nailazio sam na njihove tragove. Između ostalog, a bez obaveze, pomagali su izgradnju seoskih česama. Jedna od njih je u Milatovcu. Ne znam kako se to tada nazivalo. Danas je to, na svim medijima objavljivano: „društveno korisno angažovanje“. Jedini problem je što će česme ili slično postojati samo do kraja drugog dnevnika.

Spomen-česma palim borcima u Prvom svetskom ratu, Milatovac, Žagubica

Milatovac, spomen-česma palim borcima u Prvom svetskom ratu

Sasvim svesno i prihvatajući sve vrste odgovornosti, snimio sam kuću koja je, siguran sam, proslavila stoti rođendan. Predstavlja predivan primer narodnog graditeljstva. Prilagođena okolini i podneblju, izgrađena je od potpuno odgovarajućeg materijala. Delimično ukopan podrum sazidan je u kamenu. Stambeni deo izgrađen je od greda, dasaka i letvi, a ispuna zidova je od zemlje i pleve. Siguran sam da će dobiti aktuelni energetski pasoš.

Stogodišnja kuća, pripremljena da dobije energetski pasoš, Milatovac, Žagubica

Milatovac, stogodišnja kuća, pripremljena da dobije energetski pasoš

Dobre ljude uvek po nečemu prepoznam izdaleka. Retko pogrešim, jer kad se sretnemo, dočeka me osmeh. Ni ovog puta nisam pogrešio. Susret je upotpunila tkana, vesela i šarena seoska torba.

Dve lepe drugarice (ili sestre), Milatovac, Žagubica

Milatovac, dve lepe drugarice (ili sestre)

Potpuno je drugačiji i na svoj način poseban deo sela pored Milatovačke reke. Čini mi se da je ovo najstariji deo sela. Nailazim na stare kuće, ispod isto toliko starih oraha. Nakon sto godina, garancija majstora na izvedene radove još u vek važi. Lako će se zameniti nekoliko ćeramida i ponovo zastakliti prozori, tek da se obnovi važnost energetskog pasoša.

Kuća sa stogodišnjom garancijom, Milatovac, Žagubica

Milatovac, kuća sa stogodišnjom garancijom

Kraj samog korita Mijatovačke reke, uzdiže se između jablanova čudna, čovekolika silueta. Glava je od novina, ima iznošeni, vuneni džemper, a tu su i jedna ili dve marame. Znači: reč je o ženi. Postoje bar tri mogućnosti. Prva je da je to poslednja instalacija svetski priznate, scenske umetnice Marine Abramović. Sasvim odgovara, ali na pogrešnom je mestu. Da je delo njeno, bilo bi izloženo u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku (MOMA), a i sve novine bi objavile vest. Druga mogućnost više je verovatna. S obzirom da se nalazim u „srcu“ Homolja, pa još kraj potoka, sasvim je moguće da je to lek protiv zlobnih radnji onozemaljskih čuda. Liči na to. Nelagodnost, koju sam osećao, uklonila je domaćica, koju sam zatekao kraj reke. „Ma to je strašilo. Imamo male piliće, a sve ih odnese kobac“, rekla je.

Strašilo ili nešto drugo, Milatovac, Žagubica

Milatovac, strašilo ili nešto drugo

Bilo je već predveče, dan oblačan, bez sunca. Međutim, Mijatovačka reka bila je i tada lepa. Rado bih je video po suncu.

Milatovačka reka, Milatovac, Žagubica

Milatovačka reka

Zašto posetiti Milatovac

Milatovac živi malo u starim, malo u novim vremenima. Sačuvao je nekadašnji izgled, poneku stogodišnju kuću. Nove kuće grade se u istim dvorištima, ali stare se ne diraju. Naprotiv, kad su majstori već tu, srediće i njih. Posebno je lep deo sela pored Milatovačke reke. Zbog svega toga, došao bih ponovo. Samo da bude sunčan dan.

U Milatovcu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Milatovac;
  • Dragojlu Đurđeviću na priči o kafani u Milatovcu;
  • Dragiši Milenkoviću na ubrzanom kursu iz protivgradne zaštite;
  • Periši Periću, šefu mesne kancelarije i matičaru, na priči o ljudima iz Milatovca i
  • Iliji Mihajloviću, na vožnji do Milatovca, a bez lutanja seoskim putevima i livadama.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković