Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Vukovac, Žagubica

Vukovac se često selio. Malo gore, malo dole, pa je zastao kraj Vukovačke reke. A kuće, sokaci i obala reke su birani akvarel motivi.

Seosko dvorište u Vukovcu, Žagubica

Seosko dvorište u Vukovcu

Vukovac sam posetio u junu 2013. godine.

Po geografskom položaju, Vukovac jedno je od centralnih sela žagubičke opštine. Nalazi se severno od puta Žagubica - Petrovac. Polazeći od Žagubica ka Petrovcu, skretanje za Vukovac je na 7,2km od Žagubice. Od skretanja do Vukovca je još 3,5km, pa je ukupno rastojanje od Žagubice 10,7km. Teren ka Vukovcu je brežuljkast, put je relativno ravan, uz blagi nagib. Visinska razlika je 50m. Istočno od puta je brdo Rasovatni (395 mnv), a na zapadu je Beli breg (386 mnv). Nadmorska visina Vukovca je 327m. Selo je smešteno u izduženoj kotlini, kojom protiče Vukovačka reka. Dužininom od približno 2km, prateći reku, selo se pruža pravcem jug-sever. U susedstvu Vukovaca su Milatovac na istoku i Jošanica na zapadu.

Ukratko o Vukovcu

Po popisu iz 2011. godine, Vukovac ima 389 stanovnika i 142 domaćinstva. Vukovac je malo selo. Možda se baš zbog toga lako selilo. Malo na sever, kad je trebalo skloniti se od nepozvanih, malo na jug, ka Trškoj crkvi i putu. Dešavalo se da ljudi odu i dalje, preko Save i Dunava, a onda Vukovac naseli stanovništvo s Peštera i Kosova. S promenama strukture stanovništva menjali su se i običaji. Tako je bilo do završetka Prvog svetskog rata. Selo konačno slobodno živi, pa se dolaskom trgovaca menja i deo života meštana. Domaće, tekstilne proizvode zamenjuju industrijski. Vunu zamenjuje vunica, ubacuju se pamučni delovi, svečani delovi odeće izrađuju se od somota i ukrašavaju goblen-vezom. Trgovci, osim tekstila, prodaju i „mustre“ ručnih radova. A nošenje trvelja, četvorostrukih, ženskih oglavlja, zabranio je još knez Miloš - zbog higijene.

Tradicionalna seoska torba, Vukovac, Žagubica

Vukovac, tradicionalna seoska torba

Nezaobilazna tema, kada se pomene Homolje, je magija. Magije, vradžbina i bajanja ima po celom svetu, pa po tome homoljski kraj uopšte nije izuzetak. Sećam se da je i moja prababa u Suvodolu kod Smedereva, gasila ugljevlje. Međutim, planinski teren Homolja, s mnogo izvora i potoka, u kombinaciji s vlaškim jezikom, sasvim su dovoljni za jeftine filmske priče i trač novine. Jer, gde bi se, na primer u Vojvodini, smestila sva ta onozemaljska bića i nepoznate sile? Tokom boravka u Vukovcu istraživao sam i fenomen magije. Malo sam se raspitivao, pa zagledao različite ćoškove i kapije, tražeći končiće, vlasi kose, sumnjive biljčice i sve drugo, što bi moglo biti neki znak. Zadržavam pravo da ne objavim šta sam našao i šta sam zaključio.

Poslednja epska tema su homoljski hajduci. Kao što je poznato, hajduka bilo je na sve strane: čak do Drine, pa gore do Mađarske. Međutim, homoljski hajduci imali su brda i šume, pa izvore da se umiju i napiju hladne vode, a i bačije da ne kisnu. Na ruku su im išle i niske dukata, koje su devojke tradicionalno nosile kad krenu na vašar.

Stara kuća u blizini centra Vukovca, Žagubica

Vukovac, stara kuća u blizini centra

Sasvim sigurno znam da danas u Homolju nema hajduka. Zanimanje se preselilo u neka druga mesta, a otimanje dukata nije više unosan posao.

Jedna opuštena šetnja po Vukovcu

Centar Vukovca sličan je centrima susednih sela ovog kraja. Na većem trgu, od javnih objekata, nalaze se prodavnica, zgrada mesne kancelarije, seoska trafo-stanica i spomenik žrtvama iz Prvog i Drugog svetskog rata. Spomenik je podignut 1978. godine, što pokazuje da se u ovom selu istorija ne kreira po potrebi. Čini mi se da je kafana zatvorena - zbog malog broja stanovnika, ili novih običaja, koji podrazumevaju boravak po kafićima u Žagubici.

Centar sela Vukovac, Žagubica

Vukovac, centar sela

Seoske kuće poređale su se u dva niza. Veći deo kuća kraj glavnog je puta, koji prolazi celom dužinom selom. Druge su zauzele desnu obalu Vukovačke reke. Između ovih i onih kuća najčešće se nalaze seoske bašte.

Pogled na Vukovac iz seoskih bašti i njiva, Žagubica

Pogled na Vukovac iz seoskih bašti i njiva

Na početku obilaska Vukovca pošao sam najdužom vukovačkom ulicom: od centra pa prema kraju sela. U blizini centra je seoska osnovna škola. Ima nekoliko učionica, malo više đaka. Liči na škole, koje sam viđao u susednim selima. Zgrada je u dobrom stanju. Smeta mi što nema dece, sve bi bilo drugačije i lepše. Na moju žaslost, a dečju sreću, juni je i počeo je raspust.

Osnovna škola u Vukovcu, Žagubica

Vukovac, osnovna škola

Već na prvi pogled postaje jasno da je najveći broj kuća u Vukovcu građen posle Drugog svetskog rata. Reč je o prizemnim, seoskim kućama, s malom, cvetnom baštom do puta.

Seoska ulica u Vukovcu, Žagubica

Vukovac, seoska ulica

Postoji i poneka mnogo starija kuća. Povučena je od puta, u dvorištu je najčešće trava. Ne verujem da travu neko redovno šiša i poliva, ali i pored toga lepša je od mnogih „engleskih“, koje viđam po prakovima i dvorištima novih kuća. Razlog je jednotavan. Reč je o potpuno „organskoj“ travi. Jer ako se ovih dana u velikim trgovinskim lancima prodaje organski čaj od nane, zašto ne bi postojala i organska trava?

Zgrada s firangama i žutim prozorima, Vukovac, Žagubica

Vukovac, zgrada s firangama i žutim prozorima

U jednom od sokaka naišao sam na pravu seosku kuću. Stara je, pokrivena je ćeramidom, koja ima viševekovnu garanciju. Pitam se samo, koliko traju današnje pokrivke! U dvorištu su, čini mi se, vinogradarske breskve. One sitne, bele i skroz dlakave. Možda zbog blage, gorke note, baš od njih prave se najukusniji domaći kompot i sok. Sliku je dopunila kvočka, sa šest malih pilića.

Bela kuća pokrivena ćeramidom, s kvočkom i pilićima u dvorištu, Vukovac, Žagubica

Vukovac, bela kuća pokrivena ćeramidom, s kvočkom i pilićima u dvorištu

U jednom od susednih dvorišta je još jedna stogodišnja kuća. Po zavesicama na vratima i obnovljenim stepeništem, zaključujem da se u nju ponekad navrati. U dvorištu je velika trešnja, koja je baš dozreva.

Bela kuća u travnatom dvorištu s trešnjom, Vukovac, Žagubica

Vukovac, bela kuća u travnatom dvorištu s trešnjom

Drugi deo priče o Vukovcu dešava se na suprotnoj strani Vukovačke reke. Uz ivicu šume našlo se jedno od najlepših dvorišta, koje sam video. Na relativno malom prostoru su stari ambar, kuća s košem i kuća za stanovanje. U dvorištu su bunar, vinjaga od vinove loze i baštica.

Dvorište pored šume, preko Vukovačke reke, Žagubica

Vukovac, dvorište pored šume, preko Vukovačke reke

Obilazak sela završio sam u centru. Izuzev već viđenog, utisak o Vukovcu upotpunjuje i sasvim običan, seoski sokak.

Jedan običan vukovački sokak, urađen u akvarelu, Žagubica

Vukovac, jedan običan vukovački sokak, urađen u akvarelu

Zašto posetiti Vukovac

Sasvim je sigurno da je Vukovac jedno od sela žagubičke opštine, koje je sačuvalo svoj duh. Ne žaleći za prošlim vremenima, a ne razmišljajući o prednostima novih kuća, meni je Vukovac izuzetno slikovito selo. Slika, sasvim običnih seoskih kuća, nanizanih u jedinoj i najdužoj ulici, pamti se. Kad se već dođe, obavezno bi trebalo otići do reke, pa preskočiti, pregaziti ili brvnom preći preko.

Na obali Vukovačke reke, Žagubica

Vukovac, na obali Vukovačke reke

Uz samu šumu, nalazi se jedno od predivnih dvorišta. Osim toga, odatle je najlepši pogled na paralelni deo Vukovca.

U Vukovcu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Vukovac;
  • Ljubiši Stojanoviću, etnologu iz Vukovca na pričama o istoriji, etnologiji, hajdučiji i magiji i
  • Iliji Mihajloviću, na vožnji, strpljenju i pričama o Homolju.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković