Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Sige, Žagubica

Deo Siga smestio se kraj korita Krupaje. Za neke nije bilo mesta, pa je Krupaja napravila adu. Ni to nije dovoljno, pa se deo sela širi po brdu s pogledom.

Reka Krupaja u centru sela Sige, Žagubica

Reka Krupaja u centru sela Sige

Sige sam posetio u junu 2013. godine.

Selo se nalazi na zapadu žagubičke opštine. Za Sige sam pošao iz Krepoljina. Deo puta vodi dolinom Mlave i prolazi Jablanskim i Vlaškim poljem. Skretanje za Sige je na 2,4km od Krepoljina, kod ušća reke Krupaje u Mlavu. Do sela je još 3,4km. Put vodi dolinom reke Krupaje. Istočno od puta je brdo Kamena glava (346 mnv). Teren je pretežno ravan. Od Krepoljina do Siga manje je od 6km, pa se laganom vožnjom stiže za 10-15 minuta. Predeo kojim se prolazi karakterističan je za niže delove ovog kraja. Smenjuju se njive i livade, a po boji i izgledu kukuruza zaključujem da ima dovoljno vode. Uostalom i reka je tu.

Centar sela Sige, Žagubica

Sige, centar sela

Severno od sela je Kamena glava (346 mnv), Veliko brdo (321 mnv) je na jugoistoku, Kulmea (432 mnv) je na zapadu. Sige se graniči s Krepoljinom na severu, Milanovcem na jugu i Medveđicom na zapadu. Po popisu stanovništva iz 2011, Sige ima 786 stanovnika i 211 domaćinstava.

U centru sela, kraj Krupaje

Za razliku od drugih sela žagubičkog kraja, Sige je lako upoznati. Praktično, selo je podeljeno na tri dela. Rekao bih: donji deo, uzbrdo i gornji kraj. Donji deo sela smestio se na veću zaravan, s obe strane reke Krupaje. Tu je i centar, u kome se nalaze zgrada mesne kancelarije, dom kulture, nekoliko prodavnica, kafana, spomen-česma žrtvama ratova i crkva u izgradnji. Do centra stiže i lokalni put od Krepoljina, koji tu skreće preko Krupaje, pa nastavlja za sela Milanovac i Krupaju.

Put za Milanovac i Krupaju, Žagubica

Sige, put za Milanovac i Krupaju

Već na prvi pogled, uočava se velika razlika između „javnog“ i „privatnog“. Stanje zgrada javnih objekata je kao i u većini sela u Srbiji, ali dodeljeni poslovi uredno se obavljaju. Odmah pored njih je veliki broj domaćinstava, koja bi se mogla smestiti u svako od predgrađa velikih, evropskih gradova. Reč je o velikim, travnatim dvorištima, s kućom u pozadini. Kuće su nove, velike i urađene u maniru evropske porodične gradnje. Arhitektonski projekat uključio je prizemlje, koje se nadovezuje na baštu, polukružne prostorije za odmor i uživanje, krov koji se pod uglom lomi, prekrivajući sprat. Građevinski projekat prati ideje arhitekte, pa je sve izvedeno korišćenjem danas raširenih materijala. Nije se štedelo ni na staklu i aluminijumskoj stolariji.

Nova, prelepa kuća u centru Siga, Žagubica

Sige, nova, prelepa kuća u centru Siga

Dodatak su dvorište i ograda. Površine za komunikaciju popločane su raznobojnim „behaton“ pločama, ograda je od kovanog gvožđa i livenih, betonskih elemenata. Na stubovima kapija su lavovi. Ne znam proizvođača kamera i alarmnog sistema, ali deluju skupo. Imajući u vidu veličinu dvorišta, pa samim tim veličine ograde i ostalih površina, mislim da samo dvorišta tih kuća koštaju kao manji stan u centru Beograda.

Na putovanjima po Srbiji, ne samo po selima, već i po gradovima, video sam dosta sličnih kuća. Očigledno je da su skupe, ali nisu se pomerile od arhitektonskog šunda, koji nikako ne podnosim. Međutim, u Sigama to nije slučaj. Pa tako, krajnje sebično, uselio bih se u većinu od njih. Zatim, krajnje iskreno, poželeo bih domaćinima da mnogo dugo uživaju u njima - zaslužili su.

Centar sela Siga, Žagubica

Centar sela Siga

Priču o novim kućama u centru Siga ne mogu da završim bez meni omiljene kuće. Opisao sam centar Siga, a sasvim namerno izostavio sam jedan od najlepših detalja. Naime, baš naspram mosta, preko koga put skreće ka Milanovcu i Krupaji, reka Krupaja, slučajno ili namerno, napravila je adu. Prihvatajući to kao prirodni znak i moralnu obavezu, vlasnik dela ade napravio je kuću, na jednom od najlepših mesta, koja sam video. Urađena je u već opisanom arhitektonskom maniru, a na obali, iznad same reke, napravljen je paviljon. U momentu setio sam se starog dela Mostara oko mosta i nekih od kafića nad Neretvom.

Kuća kraj Krupaje s paviljonom iznad reke, Sige, Žagubica

Sige, kuća kraj Krupaje s paviljonom iznad reke

Nizvodno od mosta, na desnoj obali, nalazi se drugačiji niz kuća. Skromnije su, ali meni su podjednako lepe. Čuvaju raniji duh mesta. Uz malo sređivanja i dorade, bila bi to vrlo lepa ulica u Sigama.

Ulica kraj Krupaje, Sige, Žagubica

Sige, ulica kraj Krupaje

Putem uzbrdo, pa u gornji deo sela

Priča o mestu nastavlja se uskom ulicom, uzbrdo od centra. Na relativno malim placevima nalaze se većinom nove kuće. Zajedničko je da su dvorišta puna cveća. Potvrđuje se činjenica da u žagubičkom kraju postoji kult cveća.

Seosko cvetno dvorište, Sige, Žagubica

Sige, seosko cvetno dvorište

Ulica zastaje na raskrsnici, pa skreće desno. Tuda se stiže u gornji deo sela, a tek se tu, u toj ulici, može do kraja upoznati Sige. Uzbrdo sam pošao s utiscima o centru sela, ne nagađajući šta ću zateći u gornjem delu. Da sam i probao, sve pretpostavke bile bi netačne.

Ulica ka gornjem delu sela Sige, Žagubica

Ulica ka gornjem delu sela Sige

Deo Siga, do koga sam došao, stao je u jednu ulicu, dužine 400-500m. U njoj se nalazi desetak novih i nekoliko starih kuća i škola. Škola „Jovan Šerbanović“ zauzima veliku parcelu, na kojoj se, pored školske zgrade, nalazi sređeno, rukometno igralište. Odatle se širi pogled na niže delove Siga i brda preko Krupaje.

Osnovna škola, Sige, Žagubica

Sige, osnovna škola

Školska zgrada dovoljno je velika da primi stotinak đaka, uključujući i deo za predškolski uzrast. Trenutno ih je mnogo manje. Starije kuće liče na ostale, koje sam već video. Bez obzira na veličinu, obavezna je cvetna bašta.

Seosko cvetno dvorište, Sige, Žagubica

Sige, seosko cvetno dvorište

Druga priča je o novim kućama. Slične su onima iz centra i oko Krupaje. Doduše, nemaju reku, ali imaju pogled. Izgrađene su na slobodnim površinama, pa su i dvorišta veća. Očigledno je da su projekte radile arhitekte, pa bi i ove kuće mogle, bez ikakvih dodataka i dorada, da se smeste u predgrađa poznatijih evropskih gradova.

Gornji deo sela Sige, Žagubica

Gornji deo sela Sige

Slučajno ili ne, prolazeći ovom ulicom nisam se osećao prijatno. Mogući razlog je što nema ljudi. Ili nešto drugo? Pokazalo se da je reč o „nečem drugom“. Nisam stigao ni do polovine tih 400-500m duge ulice, iza leđa mi se, prilično naglo, zaustavio automobil. Iz automobila je iskočio mlađi čovek (baš tako: iskočio), u civilnom odelu, s policijskom značkom u ruci, uz preteće: „Policija!“. Uz obavezno legitimisanje, razgovor je kratko trajao. Ne pokazujući novinarsku legitimaciju i ne pozivajući se na svoja novinarska prava, objasnio sam mu zašto sam baš tu. Prilično zbunjen činjenicom da će, po nečijoj dojavi, preći više od 50km, zbog nekoga ko u letnje podne šeta selom s fotoaparatom, okrenuo se i vratio. Ne znam kakav je izveštaj napravio i da li taj izveštaj može da opravda potrošeno gorivo i vreme. Međutim, meni je boravak u Sigama svakako pokvario.

Mali ribolovac na Krupaji, Sige, Žagubica

Sige, mali ribolovac na Krupaji

Kad sam već započeo priču, dovršiću je. Svesni ili nesvesni svih ovozemaljskih satelita, čini se da sam miliciji baš ja najsumnjiviji. Jer zašto bi se neko normalan i bezgrešan u XXI veku šetao okolo s fotoaparatom?! Pa tako, jednog vrelog, letnjeg podneva, u pustom centru Žabara, presrela me je cela milicijska patrola. U Kalni sam mnogo zabrinuo lokalnog policajca, kada sam, isto tako u letnje podne, fotografisao centar mesta. A scena u centru Arilja, opet jednog letnjeg podneva, bila je potpuno komična. Baš sam ja bio najsumnjiviji lokalnom, policijskom činovniku, kome se posrećilo, da me van dužnosti i u kratkim, šuškavim gaćama, kineskog porekla, sretne i presliša. Na moje malo besno: „A šta se to tebe tiče?“, otišao je prilično posramljen i bez pozdrava.

Nova crkva u centru sela Sige, Žagubica

Nova crkva u centru sela

U Sige bih ponovo došao

Sige je lepo i neobično mesto. Lep je centar pored reke, lepe su kuće na obali i jedinoj naseljenoj adi u žagubičkom kraju. Ukoliko poželite da provede par dana u selu, vreme će brzo proći. Možete otići u lov s ovdašnjim lovcima, ili u ribolov. U blizini Siga nalazi se više obeleženih planinarskih staza: ka Vodničkoj padini, Beljanici, pa Žagubici preko Izvarice. Za ljubitelje ekstremnih moto-sportova organizuju se džipijade i moto-krosevi. Sasvim blizu, u Milanovcu, je i poznati restoran „Zov Homolja“, a malo dalje Krupajsko vrelo.

Posle svega, u Sigama ipak žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković