Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Kumane (Kumán) - Novi Bečej

Kumane je lepo, banatsko selo. Od kada se preselilo sa obala Tise, u selu vladaju urbanistički, komunalni red i bele ili pastelno okrečene kuće.

Centar sela Kumane, Novi Bečej

Centar sela Kumane

Kumane sam posetio krajem jula 2013. godine.

Na mestu današnjeg sela živeli su Avari i Sloveni, selo se selilo do Tise, pa nazad, a na sadašnjem području je od početka XIX veka. Selo je imalo uspone i padove, kako u pogledu privrede, tako i u pogledu broja stanovnika. Po poslednjem popisu, iz 2011. godine, Kumane ima 1241 domaćinstvo i 3291 stanovnika.

Kako stići u Kumane

Selo se nalazi se na pogodnom mestu, pa kroz Kumane prolaze regionalni put od Zrenjanina ka Bečeju i Novom Bečeju i pruga Zrenjanin - Kikinda. U Kumane sam doputovao autom, iz Novog Bečeja. Selo se je udaljeno 12km od Melenaca i Novog Bečeja i 22km od Bečeja. Bilo kojim pravcem da se pođe, put je dobar, prav, banatski. Takvi su i predeli. Ravno je, okolo su njive sa suncokretom, kukuruzom i pšenicom. Ko voli suncokret, najlepši je krajem jula, kada je u punom cvetu.

Centar Kumana, Novi Bečej

Centar Kumana

Jedno letnje popodne u Kumanu

Ne znam koje su škole završavali urbanisti krajem XVIII i početkom XIX veka. Činjenica je da su znali svoj posao i da su, još tada, imali ono što se danas, a sve i svašta, naziva: „vizijom“. Dobar primer je Kumane. Seoske ulice povučene su pod pravim uglovima i pružaju se oko površinski jednakih blokova naselja. Centar mesta smešten je, po svim kriterijumima, baš u geometrijski centar, ili težište.

Zahvaljujući takvim rešenjima, bilo kojim putem da se dolazi u Kumane, centar je uočljiv već sa ulaza u mesto. Širokim ulicama stiže se do prostranog trga, kojim dominiraju velika, lepa pravoslavna crkva i spomenik borcima iz Drugog svetskog rata.

Spomenik u centru Kumana, Novi Bečej

Spomenik u centru Kumana

Sasvim logično, boravak u Kumanu započeo sam u centru. Na prvi pogled, u selu se ništa ne dešava. Toplo je, malo je prolaznika, malo je gostiju u obližnjim kafićima. Skoro autistički, fotografišem trg, crkvu, spomenik. Nakon nekoliko snimaka, prolazim kroz obaveznu proceduru lokalnog legitimisanja. To je dobar početak, jer sam nakon toga imao prve sagovornike.
Seoska crkva građena je u periodu od 1820. do 1830. godine. Posvećena je svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Pomenuo sam tadašnje urbaniste. Na redu su arhitekte. Da ne bi suviše lutali, a da bi projektovali crkvu, kakvu je Kumane u to vreme zasluživalo, arhitekte su poštovale nešto što se danas naziva: „the best practice“. Pa su tako, vozeći se konjskim zapregama međunarodnim drumovima, stigli do Pešte i Arada. Rezultat tog „studijskog putovanja“ je kumanska crkva: velika, ali vrlo skladnih dimenzija, i ne računajući krov, u odličnom stanju.

Pravoslavni hram u centru Kumana, Novi Bečej

Pravoslavni hram u centru Kumana

Navikao sam i volim da vidim satove na crkvenim tornjevima. Nažalost, u poslednje vreme najčešće ne rade. Verovatno je teško pronaći rezervne delove i iskusne sajdžije. Ima izuzetaka. Ovog popodneva majstori su popravljali crkveni sat na kumanskom hramu. Kad prođete kroz Kumane, obratite pažnju - sat bi trebalo da radi.

Još malo o kumanskoj pravoslavnoj crkvi. Moj domaćin, protojerej Stevo Miladinović, prekršio je malo crkvena pravila. Naime, i pored činjenice da sam po svim kriterijumima bio neprikladno obučen, a uprkos mom protivljenju, uveo me je u hram. Unutrašnjost deluje svečano, nema bezvrednih relikvija.

Posebno se ističu dve neobične freske i priča koja ih prati: Isus s ašovom i Car Solomon (Stari zavet) s dve majke i detetom, za koje obe tvrde da je njihovo.

Freska u pravoslavnoj crkvi - Car Solomon, scena iz Starog zaveta, Kumane, Novi Bečej

Freska u pravoslavnoj crkvi - Car Solomon, scena iz Starog zaveta

Ne bih da prepričavam. Rado i lepše će to da uradi prota Miladinović. Biće vam dobar domaćin, pa posetite kumanski hram.

Jednodnevni pritvor za sasvim nedužne guske

Ova priča posvećena je guskama. Nedaleko od crkvene porte, u šancu kraj ulice, sreo sam Živu Đurića, koji je čuvao 6-7 gusaka. Ponovo sledi neobavezno, lokalno legitimisanje - tek da se upoznamo. Ne mogu da se setim šta je uradio s guskama, nisam uspeo ni da ih snimim. Znam da smo nakon nekoliko minuta sedeli u seoskom kafiću, u centru sela.

Letnje popodne u Kumanu, Novi Bečej

Letnje popodne u Kumanu

Kad god vidim guske, setim se „Skupljača perja“. Kumane nikada nije prednjačilo po broju gusaka, ali svako domaćinstvo imalo je jato od 20-30 gusaka. Naravno, i seoskog guskara. Guske su bile rovašene (obeležene znakom, koji je ukazivao na vlasnika). Guskar ih je ujutru vodio na pašu, a predveče vraćao u selo. Guske su same skretale ka svojim dvorištima.

Urbanistički i komunalni red u Kumanu ostao je na snazi do današnjih dana. Tako je bilo i polovinom prošlog veka. Lokalna vlast (današnjim rečnikom: lokalna samouprava) obelodanila je naredbu: da konji šorom ne smeju da kasaju, da se ne diže prašina, a i da guske ne smeju da budu na putu (ne zna se da li je to bilo zbog sigurnosti samih gusaka, ili sigurnosti automobila, koji su sve češće prolazili selom). Zaprećena je i kazna od oko 500 dinara. Ne znam da li su konji nastavili da kasom prolaze sokacima, ali guske su se i dalje širile putem. S obzirom da niko nije hteo da plati kaznu, primenjena je privremena mera. Izvršna seoska vlast privela je i pritvorila seoske guske u jedno, za tu priliku određeno dvorište. Pokazalo se da zatvorski prostor ne deluje klaustrofobično samo na ljude-pritvorenike, već i na kumanske guske. Gusani su se pobunili, počelo je, baš bukvalno, da leti perje. Akcija očigledno nije uspela, pa je guskama ukinut pritvor.

Deo priče o selu i stanovnicima Kumana ispričao mi je redovni profesor Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, dr Duško Lalić. Posvećen Kumanu, i pored redovnih obaveza, objaviće uskoro opširnu monografiju o selu.

Centar Kumana sa sadnicima jablanova, Novi Bečej

Centar Kumana sa sadnicima jablanova

I još nešto. Po tradiciji, jedan deo seoskih drvoreda čine jablanovi. Ovih dana Živa Đurić zasadio je nove, u centru, na seoskom trgu. Obezbedio je i hidrant za zalivanje. Nadam se da će izdržati ovogodišnju sušu i da će već idućeg leta mladi jablanovi praviti hlad.

Po selu

Početna tačka za obilazak sela je centar. Na ivici trga je lepa, stara seoska česma. Očigledno je da se ne koristi, nema vode, ali je još u vek u dobrom stanju i nije isključeno da će, nekom drugom prilikom, iz nje poteći voda.

Stara seoska česma, Kumane, Novi Bečej

Stara seoska česma

Rekao sam da se geometrija ulica nije menjala od nastanka sela. I dalje preovlađuju tradicionalne, banatske kuće, mada ima pokušaja da se ambijent sela naruši. Nailazim na nove kuće, prilagođene nekim trenutnim ukusima. Najlakše se prepoznaju po novim materijalima i neobičnim bojama, koje se teško uklapaju u banatski i vojvođanski ambijent.

Letnje popodne u Kumanu, Novi Bečej

Letnje popodne u Kumanu

Bez dvoumljenja, više mi se sviđaju stare kuće. Ušorene su, okrečene su krečom, ponekad je fasada u nekoj od svetlih, pastelnih boja. Oko prozora su nenametljivi ukrasi - arhitektonska plastika. Kuće su pretežno izgrađene između dva svetska rata. Ispred tih kuća, u hladu drvoreda, po pravilu je klupa. Bez namere da se povedem za nostalgijom, čini mi se da bi današnji urbanisti i arhitekte mogli da se sete svojih kolega s početka priče.

Zašto posetiti Kumane

Kroz Kumane najčešće se samo prolazi. Dođe se do centra sela, pa se pod pravim uglom, oko kružnog toka, produži ka Bečeju, Novom Bečeju, ili suprotno, ka Melencima. Međutim, postoji dosta razloga zbog kojih bi trebalo da se dođe u Kumane i provede u selu bar deo dana.

Letnje popodne u Kumanu, Novi Bečej

Letnje popodne u Kumanu

Svakako bi trebalo videti pravoslavni hram. Lepo je prošetati ulicama i sokacima, u njima još uvek ima pravih banatskih kuća, s klupom ispred dvorišta. Ja ću sigurno ponovo da dođem. Da sretnem prijatelje, ali i da snimim kuću u kojoj je živeo deda moje školske drugarice Bilje S.

U Kumanu sam sreo gostoljubive ljude. Ne smeta mi pomenuto, početno „legitimisanje“. Na osnovu sopstvenog iskustva mogu da kažem da u Kumanu žive dobri ljudi.

Posetite Kumane, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • proti Stevi Miladinoviću i Radovanu Janćetiću na priči o pravoslavnom hramu u Kumanu i

  • Živi Đuriću i profesoru Dušku Laziću, na druženju i priči o Kumanu.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković