Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Novo Miloševo (Beodra), Novi Bečej

Novo Miloševo zaokružilo je dva mesta: Beodru i Karlovo, u kojima se istorija doživljava kroz snimljene i nesnimljene filmske priče.

Malo drugačiji pogled na crkvu Marije Magdalene, Novo Miloševo, Novi Bečej

Malo drugačiji pogled na crkvu Marije Magdalene

Novo Miloševo posetio sam krajem jula 2013. godine. Nalazi se na polovini puta Novi Bečej - Kikinda, na oko 20km od Novog Bečeja. Put je dobar, nema previše vozila, ali nije potrebno da se žuri. Na poljima kojima se prolazi, posebno leti, u pravilnom ritmu smenjuju se žuta i zelena boja. Žuti su suncokret i strnjike, zelen je kukuruz. Dobar momenat da se uradi dosta dobrih fotografija, ili samo da se posmatra promena boja i oblika. Po popisu stanovnika iz 2011. godine u Novom Miloševu ima 2147 domaćinstava u kojima živi 5930 stanovnika.

Letnje prepodne u Novom Miloševu

Ulazak u selo, osim table na početku sela, nagoveštava pogled na krovove kuća i dva crkvena tornja visoko iznad njih.

Na ulazu u Novo Miloševo, Novi Bečej

Na ulazu u Novo Miloševo

Novo Miloševo urbanistički je potpuno organizovano mesto. Prostire se pravcem sever - jug, kraj puta za Kikindu. Selo je dugo oko 5km. Lako je uočljiv neproporcionalan odnos dužine i širine, koji objašnjava istorija Novog Miloševa. Naime, Novo Miloševo istovremeno je i staro i novo mesto. Za razvoj mesta značajan je XVIII vek, kada su oformljena, u ovim ili sličnom obliku, dva naselja: Beodra i Karlovo (kasnije: Dragutinovo). Beodra se nalazi u južnom delu mesta, prema Novom Bečeju, a Dragutinovo je na severu, prema Kikindi i Bočaru. Posle Drugog svetskog rata sela su administrativno spojena u jedno mesto: Novo Miloševo. Obilazak Novog Miloševa započeo sam od crkve Marije Magdalene, čije sam tornjeve pomenuo. Crkvu su u XIX veku podigli braća Lajoš i Laslo Karačonji. Crkva ima dva tornja, za svakog brata po jedan.

Crkva Marije Magdalene u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Crkva Marije Magdalene u Beodri

Za razliku od nekih drugih letnjih dana, kada je malo ljudi na ulicama, tog dana u selu je bio verski praznik. Dosta je ljudi oko crkve, ali i na vašaru, u uskoj ulici kraj crkve.

Vašar u Beodri, Novi Bečej

Vašar u Beodri

Nakon nekoliko snimaka idem dalje, glavnom ulicom. Tu je već mirnije, skoro da nema prolaznika. Potpuno je isto i u poprečnim ulicama, čiji lepi drvoredi vode nekuda izvan horizonta.

Letnja ulica u Beodri, Novi Bečej

Letnja ulica u Beodri

Dok idem od crkve Marije Magdalene ka centru, prisustvujem javnom času istorije o Beodri i Karlovu. Teško mi je da kažem da je Novo Miloševo: selo. Ne samo zbog veličine mesta, već pre svega zbog istorije, na koju moram da se vratim. Istorija Beodre i Karlova (Dragutinova) sasvim je dobra osnova za više filmskih scenarija, različitih žanrova. Ne bih išao suviše u prošlost, dovoljno je da se pođe od XIX veka i porodice Karačonji. Izgradili su pomenutu crkvu i dva dvorca. Jedan je doživeo današnje dana, od drugog je samo malo materijalnih ostataka i ograničen broj fotografija. Gradeći svoja imanja i bogatstvo, razvijali su i modernizovali i samo mesto. I u to vreme teško je moglo da se kaže da je Beodra samo jedno od banatskih sela. Svakako bi bilo zanimljivo videti kako se odvijao život u Beodri u to vreme i šta se dalje dešavalo s familijom Karačonji tada i kasnije.

Dvorac Karačonji u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Beodra, Dvorac Karačonji

Druga, ili nekoliko sledećih priča, naslanjaju se na preživeli dvorac Karačonji. Posle Drugog svetskog rata bio je dom za ratnu siročad, pa škola, pa popravni dom, pa fabrika hemijskih proizvoda. A danas se više ne zna šta je. Znam da je zatvoren za posete i da retko ko ume u njemu da prepozna prefinjena arhitektonska rešenja, bogatu istoriju, a i da zamisli kako bi mogao da izgleda - kad bi se sredio. U drugoj mojoj priči, dvorac je mesto dešavanja. Rat je kratka, ali teška reč. Posebno teška za decu koja su tokom Drugog svetskog rata ostala bez roditelja i porodice. Deo ratne siročadi proveo je određeno vreme u dvorcu Karačonji. Ja ne znam kako su ta deca nastavila život, a bilo bi lepo da bar neko to zna. Znam samo da je jedan od tih dečaka postao izuzetan sportista i kako to sportski novinari kažu: „legenda“.

Sledeća priča je biografskog žanra. Malo više od sat vožnje od Novog Miloševa nalazi se Idvor, a na idvorskim pašnjacima nastale su neke od vizija Mihajla Pupina. U Novom Miloševu, tačnije u Karlovu, rodio se Dragoljub Bešlin. Koliko mi je poznato, nije objavio autobiografiju, ali su verovatno, tu u Karlovu, nastajale njegove prve vizije aviona, dovoljne za zanimljivu priču.

Pomenuo bih i Đuru Jakšića. Rodio se u Karlovu i u Karlovu je proveo nekoliko prvih dana života, a onda je porodica otišla u Srpsku Crnju.

Dolazim do filmova, koji se svrstavaju u avanturistički žanr. Po podacima, koje nisam proverio, poreklo porodice Popov vezuje se za Karlovo. Porodica se seli u Titel, a u Titelu se rodio Dušan Popov. Dušan Popov bio je obaveštajac. Radio je za više država, koje su to lepo plaćale. Tako je, pored uzbudljivog, vodio i vrlo privlačan život po mondenskim mestima i hotelima, život kakav pristaje samo velikim špijunima. Deo života Dušana Popova bio je osnova romana njegovog prijatelja Jana Fleminga. Pa kad se sve to pretočilo u film, nastao je Džems Bond, ili Agent 007.

Dalje po Novom Miloševu

Na putu ka centru, nalazi se stara zgrada Žitnog mlina. U dvorištu je kotarka u kojoj je današnji muzej „Kotarka“. Nisam ga posetio, ali čuo sam da preovlađuje etnografska zbirka predmeta iz Novog Miloševa i okoline.

Žitni magazin u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Beodra, Žitni magazin

Nedaleko je srpska pravoslavna crkva u Beodri. Nije velika, ali deluje vrlo skladno i elegantno, s tornjem i obaveznim crkvenim satom. Nažalost, sat je stao nekog dana oko osam sati. Mogli bi u Beodru da navrate majstori-sajdžije, koji su popravili sat na crkvi u Kumanu.

Srpska pravoslavna crkva u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Srpska pravoslavna crkva u Beodri

Drvored kestenova vodi dalje, ka centru Novog Miloševa. Ulica je uglavnom sačuvala arhitektonski duh banatskog mesta. Retke su sasvim nove kuće, a stare su najčešće sređene i okrečene, pa nije teško zaključiti da ljudi ne napuštaju Novo Miloševo baš često.

Stara seoska kuća, s lepom ukrasnom plastikom na fasadi, Novo Miloševo, Novi Bečej

Stara seoska kuća, s lepom ukrasnom plastikom na fasadi

Kada se prođe centar mesta, s velikim parkom i osnovnom školom, ulazi se u Karlovo. Karlovom dominira crkva svetog Arhangela. Izuzetno velika crkva, na kojoj se ovih dana izvode radovi na sređivanju fasade.

Crkva svetog Arhangela u Dragutinovu, Novo Miloševo, Novi Bečej

Dragutinovo, Crkva svetog Arhangela

Unutrašnjost crkve prati veličinu samog hrama i pokazuje značaj mesta u vreme izgradnje, kao i prefinjen ukus i kulturu tadašnjih stanovnika Karlova. Ističu se veliki ikonostas s vrednim ikonama i svodovi oslikani freskama u renesansnom maniru.

Ikonostas u crkva svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ikonostas u crkva svetog Arhangela

Pažnju privlači, a verovatno je i značajna, ikona „Plavog anđela“. Lepota ovog dela se oseća, zrači optimizmom, prija koloritom.

Ikona Plavog anđela u crkvi svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ikona Plavog anđela u crkvi svetog Arhangela

Deo poznatih ljudi, koji se vezuju za Karlovo, već sam pomenuo. Dodaću još jedno ime: Teodor Pavlović. Teodor Pavlović osnovao je „Serbski narodni list“, koji je kasnije promenio naziv u „Serbske narodne novine“. Baveći se novinarskim poslovima, bio je urednik i sekretar „Letopisa Matice srpske“.

Bista Teodora Pavlovića u porti crkve svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Bista Teodora Pavlovića u porti crkve svetog Arhangela

U Novom Miloševu, u Dragutinovu, nalazi se muzej porodice Žeravica. Reč je, pre svega, o muzeju poljoprivrednih mašina. Ovo je retka prilika da se na jednom mestu vide eksponati, koji ilustruju istoriju razvoja traktora.

Traktori iz muzeja Žeravica, Novo Miloševo, Novi Bečej

Traktori iz muzeja „Žeravica“

Tu sam, posle mnogo godina, ponovo video vršalicu (dreš). Setio sam se scene, koju sam nekada često viđao: mnogo ljudi, vreo letnji dan, prašina, pa džakovi puni žita, a u središtu je crvena vršalica.

Crvena vršalica (dreš), eksponat u muzeju Žeravica, Novo Miloševo, Novi Bečej

Crvena vršalica (dreš), eksponat u muzeju „Žeravica“

Zašto posetiti Novo Miloševo

Napisao sam samo deo priče, ili priča, o Novom Miloševu i video sam samo delove Novog Miloševa. Nisam obišao železničke stanice u Beodri i Dragutinovu. Nisam bio na seoskom groblju, a trebalo je. Dvorac Karačonji i muzej Kotarka bili su zatvoreni. Propustio sam „Štrudlijadu“.

Ulica u Beodri, kuća na uglu, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ulica u Beodri, kuća na uglu

Međutim, ne bez napora, uspeo sam da povežem različite nazive delova Novog Miloševa s geografskim odrednicama i ljudima koje se za njih vezuju. Na stvarnom mestu događaja odgledao sam nekoliko filmova različitih žanrova. Jedno letnje prepodne suviše je malo za celovitu priču. Vratiću se ponovo, siguran sam! Ukoliko želite svoje priče o Beodri i Karlovu, posetite Novo Miloševo.

U Novom Miloševu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • prijatelju Andreu Karolju na vožnji, strpljenju, druženju i pričama o Beodri i Karlovu.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković