Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Novi Bečej (Törökbecse)

Novi Bečej ima Tisu i divan Tiski kej. Polazeći od centra, pružaju se ulice, svaka lepša i duža od one prethodne - sve do Vranjeva.

Letnje jutro u Novom Bečeju

Letnje jutro u Novom Bečeju

Novi Bečej posetio sam krajem jula 2013. godine.

Prvo naselje na ovom području pominje se u XI veku. Tokovi istorije menjali su vlast u naselju i ime naselju. Sve vreme, do kraja XX veka, Tisa se prelazila skelom. Tako se jednom, sklanjajući se pred osvajačima, mesto preselilo na suprotnu, zapadnu obalu Tise. Tada je osnovan sadašnji Bečej. Pa ponovo, u povoljnom trenutku i koristeći istu skelu, ljudi su se vratili i trajno se nastanili u Novom Bečeju.

Istorija Novog Bečeja prepuna je događaja i imena. Postoji mnogo ozbiljnih izvora i literature, čiji su autori u tom pogledu daleko ispred svih mojih znanja, pa se ne bih bavio konkretnim istorijskim detaljima. Pomenuću nešto drugo i sasvim lično. Pre čitanja priloga o istoriji Novog Bečeja, prvi put sam na mojim putovanjima istoriju „osetio“. Baš tako: osetio. U jednom delu Novog Bečeja, sasvim subjektivno, preovladao je osećaj: popularis. Drugi deo Novog Bečeja delovao je: elate. Pomenuti utisci poklopili su se s istorijskim činjenicama.

Jutro u Novom Bečeju

U Novom Bečeju sam proveo nekoliko dana. Odseo sam u pansionu Azucki, u dvorišnoj kući, koja je potpuno odgovarala mom ukusu i navikama. Izdvojena od ostalog dela pansiona, s dvorištem s lepim pogledom na pravoslavnu i katoličku crkvu, zgodnim za prvu jutarnju kafu.

Pravoslavna crkva svetog Nikole, Novi Bečej

Pravoslavna crkva svetog Nikole, ujutru

Jutro je izuzetno pogodan momenat za šetnju i fotografisanje Novog Bečeja. Pojedine zgrade jedino su tada dobro osvetljene, a neke, naizgled sasvim obične ulice, dobijaju drugačiju i potpuno novu, svetlosnu dimenziju.

Jutarnji travnjaci u ulici Petra Drapšina, Novi Bečej

Jutarnji travnjaci u ulici Petra Drapšina

Na jutarnjem svetlu stare kapije, ili ulazna vrata „progledaju“. Pokažu svu, tokom ostatka dana skrivenu, siluetu vitraža i prozora s elegantnim okovima od kovanog gvožđa.

Kapija u ulici Lole Ribara, naspram jutarnjeg sunca, Novi Bečej

Kapija u ulici Lole Ribara, naspram jutarnjeg sunca

Nedaleko odatle, u samom centru, u ulici Maršala Tita su zgrada osnovne škole „Miloje Čišlić“ i katolička crkva sveta Klara Asiška. Jutro je odlično vreme za njihov grupni portret.

Katolička crkva i zgrada osnovne škole Miloje Čiplić, Novi Bečej

Katolička crkva i zgrada osnovne škole Miloje Čiplić

Jutarnji obilazak svakako bi trebalo završiti u kafićima pored Tiskog keja, ili na samom keju. U to vreme prorade automatske prskalice za zalivanje, pa ceo kej i pogled na Tisu sijaju i donose svežinu letnjem danu. Vrlo retko ujutru, na keju se može sresti i gospodin Azucki. On je tu, na istoj klupi i svakog dana, ali pred zalazak sunca.

Gospodin Azucki na Tiskom keju u Novom Bečeju

Gospodin Azucki na Tiskom keju

Podne u Novom Bečeju

Na Tiskom keju vodi se trostruki život. Prvi život je kraj same Tise i na Tisi. Tu su: marina za čamce i jahtice, plaža, nekoliko restorana i kafića s prijatnim, senovitim baštama. Topao letnji dan, pa još i nedelja, sasvim su dobri razlozi da ovaj deo keja bude izuzetno posećen i šaren.

Splav s kupačicama i biciklistom na Tisom keju, Novi Bečej

Splav s kupačicama i biciklistom

Drugi život vodi se na sâmom keju. Neobično cvetan, širi se daleko i nizvodno i uzvodno. Skladnu liniju keja još više ističu bezbroj lampiona, žardinjera i klupa. Dinamiku mu daju biciklisti i malo sporiji pešaci.

Tiski kej u podne, Novi Bečej

Tiski kej u podne

Treći život Tiskog keja odvija se na istočnoj strani, prema gradu. U parku, prepunom hladovine i dece, pa u kafićima, poređanim paralelno s kejom.

Kafići oko podneva u Novom Bečeju

Kafići oko podneva

Podnevni obilazak Novog Bečeja može se započeti na Tiskom keju. Kada se prođe pored restorana i plaže, stiže se do kapele Manastir. Podignuta je u XVIII veku. Nalazi se neposredno uz kej, na malom, ali lepo sređenom placu.

Kapela Manastir na Tiskom keju, Novi Bečej

Kapela Manastir

Ako se dođe ponovo do centra, lepo je nastaviti ulicom Žarka Zrenjanina. Iako je podne, može se, pored hlada, uživati u kitnjastom, starom gradskom jezgru.

Ulica Žarka Zrenjanina u podne, Novi Bečej

Ulica Žarka Zrenjanina u podne

Negde oko zgrade Opštine, počev od ulice Svetozara Miletića, nailazi se na drugačiju vizuru grada, bilo da se pogleda pravo, prema Vranjevu, ili nazad, prema centru.

Ulica Žarka Zrenjanina u podne, Novi Bečej

Pogled na ulicu Svetozara Miletića u podne

Ako se produži dalje, ulicom Svetozara Markovića, stiže se, rekao bih u gornji deo Novog Bečeja - Vranjevo. O Vranjevu kasnije, priča je duga i zanimljiva.

Popodne i predveče u Novom Bečeju

Popodne u Novom Bečeju može se ponovo započeti od Tiskog keja. Ali od Žitnog magacina. S tog mesta pružaju se pogledi na Vranjevo, Tisu i centar Novog Bečeja.

Žitni magacin na Tiskom keju, Novi Bečej

Žitni magacin, popodne

Do centra se stiže kejom, ili ulicom Svetozara Markovića. Ukoliko se odabere kej, može se uživati u pogledu na Tisu i svežini, koju reka donosi. Čini mi se da je baš tada najviše čamaca na Tisi. Glisere retko viđam, najveći broj čamaca ima neki od „normalnih“ motora, a lagano prođe i poneki čamac na vesla.

Letnje popodne čamcem po Tisi, Novi Bečej

Letnje popodne čamcem po Tisi

Krug se zatvara na mestu odakle sam jutros pošao: na sredini Tiskog keja. Samo što sada oni isti kandelaberi i poznate žardinjere izgledaju potpuno drugačije.

Popodne na Tiskom keju, Novi Bečej

Popodne na Tiskom keju

Bilo kojim putem da se ide, u centru ne bi trebalo propustiti popodnevni pogled na katoličku crkvu i zgradu osnovne škole. Svetlosne refleksije omekšavaju prostor, pretvarajući ga u savršen akvarel.

Pogled prema ulici Maršala Tita, popodne, Novi Bečej

Pogled prema ulici Maršala Tita, popodne

Jedna sasvim druga priča teče paralelno, ulicom Svetozara Markovića. Nisko, popodnevno svetlo ističe, inače skrivenu, lepotu fasada starih građanskih i banatskih kuća. Pod tim svetlom, do izražaja dolaze najsitniji delovi fasadne plastike, ili izrezbarenih vrata, okova od kovanog gvožđa i ulaznih vitraža. Uopšte ne smeta vreme koje je su kuće preživele i koje je na njima sasvim uočljivo. Siguran sam da će već sledeći put, kad ih budem video, biti potpuno sređene - i fasade, i vrata, i prozori.

Građanska kuća s lepom fasadom i izrezbarenim vratima, Novi Bečej

Građanska kuća s lepom fasadom i izrezbarenim vratima

I na kraju, još jedan pogled niz ulicu. U ovoj ulici bila je, između ostalih, kuća u kojoj je prilično dugo, a ne tako davno, živeo unuk Lava Tolstoja.

Ulica s pumpom za vodu, popodne, Novi Bečej

Ulica s pumpom za vodu, popodne

Moja priča o Novom Bečeju nije ni gotova, niti je potpuna. Da bi se obišao i doživeo ceo grad, potrebno je više dana. Čini mi se da je svaka ulica potpuno drugačija, lepša i duža u odnosu na prethodnu. Nedostaje i deo priče o novobečejskim večerima. Uveče sam, naravno, šetao Tiskim kejom i sedeo u kafićima i klubovima. Bilo mi je lepše uz hladnu koktu (Coctu) i vrlo ukusnu kafu, nego li da se petljam sa stativom i noćnim snimcima.

U ovom tekstu nisam govorio o Vranjevu. S razlogom, jer taj deo Novog Bečeja je drugačiji. Posvetio sam mu zasebnu priču. Pa eto, vidimo se u Vranjevu.

Zašto posetiti Novi Bečej

Potpuno sažeto i nepotpuno, naveo sam deo svojih utisaka o Novom Bečeju. Nisam ništa rekao o ljudima, koje sam upoznao tih dana. Izuzetno su zanimljivi i posebni. Nisam govorio ni o drugim ljudima iz Novog Bečeja, koji su za sobom ostavili grad posebne lepote. Vratiću se ponovo u Novi Bečej. Da dopunim priču, a i da snimim železničku stanicu. Ovom prilikom, službena lica mi to nisu dozvolila - nisam imao dozvolu za snimanje. Postoji dovoljno razloga da i vi posetite Novi Bečej. Prijaće vam. Siguran sam da ćete imati dosta zamerki na moj tekst, da ćete snimiti više lepših fotografija i da ćete se vratiti s lepšim pričama.

U Novom Bečeju žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • gospodinu Karolju Andreu na druženju i priči o Novom Bečeju i
  • porodici Azucki, na gostoprimstvu, druženju i pričama o Novom Bečeju.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković