Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Vranjevo, Novi Bečej

Vranjevo je ostalo na periferiji Novog Bečeja. Sačuvalo je mir i eleganciju nekadašnje ambijentalne celine i priče o izuzetnim intelektualcima.

Katolička crkva u Vranjevu, Novi Bečej

Katolička crkva u Vranjevu

Vranjevo sam posetio krajem jula 2013. godine.

Vranjevo je sada deo Novog Bečeja. Vraćajući se u prošle vekove, Vranjevo je bilo zasebno mesto. Ima jasan istorijski identitet i ličnosti, koje su mestu davali duh i za sobom ponešto ostavili. Verovatno zato, a ne oslanjajući se na istoriju, u Vranjevu sam osetio drugačiju atmosferu u odnosu na druge delove Novog Bečeja. Rekao bih: elatus.

Od centra Novog Bečeja ka Vranjevu

Od centra Novog Bečeja do centra Vranjeva dolazi se ulicom dužine od oko 1,5km. Ulica je podeljena na dva dela. Počinje ulicom Žarka Zrenjanina, nastavlja se ulicom Svetozara Markovića, koja završava se u centru Vranjeva. Nekada je dva mesta delio potok. Potoka danas nema, vidljiv je samo deo na prostoru bare „Venecija“, do koje nisam išao. Granica je bila kod kuće katoličkog kantora Feješa, u današnjoj ulici Žarka Zrenjanina. Taj pravac do Vranjeva izuzetno je zanimljiv. Usputne kuće pretežno su zadržale arhitekturu i kolorit prošlosti. Takav ambijent savršeno se vezuje za deo poznatih i važnih istorijskih ličnosti Vranjeva i Novog Bečeja.

Na putu za Vranjevo, Novi Bečej

Na putu za Vranjevo

Krenuću redom. U ulici Žarka Zrenjanina, u kući koja je bila na sadašnjem broju 21, živeo je tridesetih godina XX veka Vladimir Tolstoj, unuk Lava Tolstoja. Bio je veterinarski inspektor i cenjen stanovnik Novog Bečeja. Posle Drugog svetskog rata sovjetske vlasti prihvatile su Vladimira Tolstoja, kao proverenog antifašistu, pa se s porodicom vratio u Rusiju. Njegove kuće više nema, ostalo je nekoliko fotografija.

Mesto na kome je bila kuća u kojoj je živeo Vladimir Tolstoj, Novi Bečej

Mesto na kome je bila kuća u kojoj je živeo Vladimir Tolstoj

Malo dalje u ulici Svetozara Markovića, na broju 24, bila je kuća u kojoj se rodio Evgenije Nedić (1843-1925). Sticajem okolnosti, promenio je ime u Jene Sentklarai. Bio je izuzetan intelektualac, član Srpskog učenog društva (današnja Srpska akademija nauka), počasni član Matice srpske. Na uglu ulica Karađorđeve i Svetozara Markovića, Naum Nedić, otac dr Jenea Sentklaraija, sagradio je zasebnu zgradu, s namerom da bude katolička crkva, u kojoj bi službovao njegov sin. Ne znam da li je crkva ikada bila aktivna, ali kuća je ostala.

Zgrada prvobitno namenjena za katoličku crkvu, Vranjevo, Novi Bečej

Vranjevo, zgrada prvobitno namenjena za katoličku crkvu

U Vranjevu

Ulica Svetozara Markovića završava se u centru Vranjeva. Na relativno malom prostoru, u sadašnjoj ulici Josifa Marinkovića, razvio se najznačajniji deo Vranjeva.

Pravoslavna crkva u Vranjevu, Novi Bečej

Vranjevo, pravoslavna crkva

Sagrađene su dve crkve. Pravoslavna crkva Roždestva svetog Jovana Preteče i katolička crkva. Pravoslavna crkva dovršena je sredinom XIX veka, a na ulaznoj kapiji zabeležena je 1846. godina.

Kapija pravoslavne crkve u Vranjevu, Novi Bečej

Vranjevo, kapija pravoslavne crkve

Katolička crkva sagrađena je i dovršena dosta kasnije, prvih godina XX veka. Obe crkve su na istoj strani ulice, udaljene jedna od druge oko 150m.

Katolička crkva u Vranjevu, Novi Bečej

Vranjevo, katolička crkva

Preko puta bila je kuća u kojoj se rodio kompozitor Josif Marinković. Nažalost, kuća je srušena.

Na tom prostoru odvijao se i nekadašnji društveni život intelektualca i bogatih ljudi Vranjeva. Između ostalih, za to je zaslužan i Vladimir Glavaš. Živeo je u kući, koju je podigao njegov deda Arsen Glavaš, i koja se danas nalazi kraj katoličke crkve. Vladimir Glavaš bio je izuzetan intelektualac, koji je školovao u Somboru, Bratislavi i Pragu. Nije previše uživao u svom bogatstvu, odrekao se advokature, bio je religiozna osoba, pridržavao se strogih moralnih načela. Istovremeno, primer je i za tadašnji i za sadašnji verski i nacionalni suživot. Pored pravoslavne, posećivao je i katoličku crkvu i sinagogu.

Iako je Vladimir Glavaš bio naizgled zatvoren i nepristupačan, često je bio domaćin poznatim ljudima tog vremena. U posetu su mu dolazili Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić i Đura Jakšić. Dosledan sebi, najveći deo svoje imovine zaveštao je Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Kod nas se često dešava da se dobrotvori zaborave, a njihova imovina završi u posedu nekih drugih. U ovom slučaju to se, uglavnom, nije dogodilo.

Muzej „Glavaševa kuća“

Glavaševa kuća nastavila je svoj život, možda onako kako bi i on poželeo. Renovirana je i u njoj su sada Muzej „Glavaševa kuća“ i sedište Zavičajnog kluba Novog Bečeja.

Glavaševa kuća kraj katoličke crkve, Vranjevo, Novi Bečej

Vranjevo, Glavaševa kuća kraj katoličke crkve

Zbirka delimično obuhvata originalne predmete vlasnika, a delom je dopunjena poklonima. Za razliku od klasičnog muzeja, Muzej bi pre mogao biti legat Vladimira Glavaša. Pored glavne zgrade, u dvorištu Glavaševe kuće nalazili su se i pomoćni objekti. Danas su sređeni, u njima je deo zbirke. Posebnu pažnju privukla mi je prostorija prenamenjena u berbernicu. Originalni inventar Muzeju je poklonio Arpad Jager - Lečika. Arpadov otac, cenjeni berberin, koji je radio oko pedeset godina, do oko 1980. godine.

Jagerova berbernica u Muzeju Glavaševa kuća u Vranjevu, Novi Bečej

Jagerova berbernica u Muzeju "Glavaševa kuća" u Vranjevu

Sve je spremno za prepodnevno brijanje. Na zidu je i majstorsko pismo. Međutim, to nije bio običan berberin. Imao je, poput čuvenog Šace, dozvolu da izvadi poneki zub. Na to jasno ukazuje mesingani disk na berberskoj reklami.

Ulaz u Jagerovu berbernicu u Muzeju Glavaševa kuća u Vranjevu, Novi Bečej

Ulaz u Jagerovu berbernicu u Muzeju Glavaševa kuća u Vranjevu

Postavka Muzeja zašla je i u dvorište. Ne zbog eksponata, već zbog ambijenta. Dvorište je lepo uređeno. Tu su: travnjak s ružama, staze, česma i malo neobičan, ali prijatan paviljon.

Dvorište muzeja Glavaševa kuća u Vranjevu, Novi Bečej

Dvorište muzeja Glavaševa kuća u Vranjevu

Nekadašnju atmosferu dopunjuju pogledi na Vranjevo. Na zapadnoj strani dvorišta, preko zida, namestio se prelep toranj pravoslavne crkve.

Pogled na pravoslavnu crkvu u Vranjevu iz dvorišta Glavaševe kuće, Novi Bečej

Pogled na pravoslavnu crkvu iz dvorišta Glavaševe kuće

Na istočnoj strani, iz ružičnjaka dvorišta Glavaševe kuće, uzdiže se elegantan toranj katoličke crkve, s prelepim satom.

Pogled na toranj katoličke crkve u Vranjevu iz dvorišta Glavaševe kuće, Novi Bečej

Pogled na toranj katoličke crkve iz dvorišta Glavaševe kuće

Prema centru Novog Bečeja pošao sam drugim ulicama, podjednako zanimljivim ulicama. Ulicom Rajka Rakočevića, pa ulicom Milorada Popova. Ukoliko pođete tuda, obavezno zastanite kod Žitnog magazina. Odatle se pruža pun pogled na vranjevačke krovove i crkve, a na suprotnoj strani je pogled na novobečejske krovove i crkve.

Pogled na Vranjevo od Žitnog magazina, Novi Bečej

Pogled na Vranjevo od Žitnog magazina

Dalje ka centru Novog Bečeja, najlepše je da se pođe Šetalištem kraj Tise. Ali to je već sasvim drugi doživljaj i druga priča.

Pogled na Tiski kej kod Žitnog magazina, Novi Bečej

Pogled na Tiski kej kod Žitnog magazina

Zašto posetiti Vranjevo

U Vranjevu sam mogao da provedem još vremena. Prijalo bi mi. Zbog priča koje sam čuo, zbog ambijenta koji sam podelio s nekadašnjim, znamenitim ljudima ovog potpuno neobičnog mesta. Sasvim je moguće da bih video i neku od lepih vranjevačkih žena. Jednu od njih je čuveni, holivudski glumac odveo sa sobom.

Letnja ulica u Vranjevu, Novi Bečej

Vranjevo, letnja ulica

Kad dođete u Novi Bečej, verujem da nećete zaboraviti da se prošetate do Vranjeva. Čućete nešto što ja nisam čuo, videćete delove Vranjeva koje nisam video, a trebalo je. I, siguran sam, napravićete mnogo više boljih fotografija od mene.

U Vranjevu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • prijateljima Andreu Karolju i Miloradu Josimoviću, slikaru i kremičaru, na druženju i priči o Vranjevu i Muzeju „Glavaševa kuća“.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković