Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Bočar (Bocsár) - Novi Bečej

Za Bočar se zna od XIII veka. Velika imanja menjala su vlasnike. Novi vlasnici rušili su stare, a gradili nove, svoje dvorce.

Kapija Bajićevog dvorca s lavovima, Bočar, Novi Bečej

Kapija Bajićevog dvorca s lavovima, Bočar, Novi Bečej

Bočar sam posetio u julu 2013. godine.

Bočar se prvi put pominje u XIII veku. Nalazio se na imanju i okolo imanja nekadašnjih barona, spahija i veleposednika. Najčešće se pominju: Bočard, Telegdijevi, Herteledni, pa Bajići i Bajerovi.Nisam uspeo da saznam kome danas pripadaju dvorci i okolna zemlja.

U poslednje vreme Bočar je uvek bio na periferiji, na ivici administrativnih centara. Pripadao je Kikindi, i bio na periferiji opštine. Sada pripada opštini Novi Bečej, i ponovo je na periferiji.

Sve vreme od nastanka, Bočar su karakterisale migracije. U selo se dolazilo, pa se zatim, zbog različitih političkih i društvenih prilika, odlazilo iz sela. Po poslednjem popisu, iz 2011. godine, u Bočaru je 588 domaćinstava i 1503 stanovnika.

Put za Bočar

Do Bočara može se stići iz pravca Novog Bečeja (oko 27km) i iz pravca Kikinde (oko 20km). Od Novog Bečeja do Novog Miloševa putuje se regionalnim putem broj 3, prema Kikindi. U Novom Miloševu skreće se na lokalni put i nastavlja ka Bočaru, koji je od Novog Miloševa udaljen oko 7km.

Završetak puta za Bočar, Novi Bečej

Završetak puta za Bočar

Put je sasvim dobar, skoro celom dužinom prav, banatski. Nema saobraćaja i ne računajući prolazak kroz Novo Miloševo, sreo sam samo nekoliko vozila. I pored činjenice da je bilo vrlo toplo, vožnja mi je prijala. Prija pogled na polja suncokreta u punom cvetu i još uvek zelen kukuruz. Nemoguće je ne zaustaviti se i ne napraviti fotografije suncokreta - i široke i krupne planove. Ne znam šta je Van Goga inspirisalo, ali ovi banatski suncokreti sasvim sigurno lepši su.

Jedno letnje podne u Bočaru

Letnje podne obično nije baš najzgodnije vreme za obilazak: vrućina, loše svetlo za fotografisanje, ulice bez ljudi. Međutim, u Bočaru je sve malo drugačije, što nagoveštava već sam ulazak u selo. Do centra se stiže ulicom, na kojoj su s obe strane drvoredi.

U centru Bočara, Novi Bečej

U centru Bočara

Ulica se završava poprečnom fasadom građevine, koja nikako ne deluje „seoski“. Reč je o dvorcu Bajićevih, koji je izgrađen početkom XX veka, na mestu nekadašnjeg dvorca Telegdijevih, malo dalje je dvorac Bajerovih.

Fasada Bajićevog dvorca, Bočar, Novi Bečej

Fasada Bajićevog dvorca

Naspram dvorca je park. U parku su hladovina, klupe i spomenik borcima iz Drugog svetskog rata. Nedaleko je centar sela. U centru su još dva parka, škola, pravoslavna crkva iz 1814. godine i katolička crkva, sagrađena 1842. godine. Obišao sam crkve, prošao sam parkovima i okolnim ulicama. Probao sam da posetim zamkove, ali nisam uspeo. Ograđeni su. Možda i postoji neki prilaz, međutim nisam ga našao.

Zato sam se, bez mnogo dvoumljenja, priključio meštanima ispred seoske prodavnice.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva s putovanja po Srbiji znam da se baš na takvim mestima čuju najlepše priče o mestu i ljudima, a kakvih nema na Internetu. Umesto, svakako korisnih podataka (doslovce kopiranih na bezbroj strana različitih sajtova) i najčešće formulisanih u obliku: „Prema istorijskim izvorima, godine te i te, sagrađeno je to i to…“, radije bih da čujem obične priče o mestu i ljudima, koji tu žive.

Sasvim obična, a lepa ograda, Bočar, Novi Bečej

Sasvim obična, a lepa ograda u Bočaru

Nisam pogrešio, našao sam se na pravom mestu. Malo društvo ispred seoske prodavnice, nakon obaveznog „legitimisanja“ (tek da se upoznamo), vrlo spontano je prihvatilo razgovor. Priču je, po kriterijumu „najbolje informisan“, vodio seoski poštar Vasa. Pred kraj razgovora, a što je prilično važno za priču o Bočaru, saznao sam da poštaru Vasi zapravo to nije pravo ime!

Poštar Dobroka Đerđ (poštar Vasa) na žutom, službenom biciklu, Bočar, Novi Bečej

Poštar Dobroka Đerđ (poštar Vasa) na žutom, službenom biciklu

Preskočiću istorijat sela i statističke podatke. Navešću samo nekoliko činjenica: broj stanovnika se smanjuje; broj rođene dece malo se poveća, pa ih sledeće godine bude manje; od kada ne rade zemljoradnička zadruga i mlekara posla nema previše i slično. Zapravo, to sam čuo u većini sela, koja sam posetio. Međutim, Bočar se bori da opstane. Vasina generacija još uvek je na okupu i još uvek se druže. Seoska kafana je zatvorena, a bila je na idealnom mestu - u centru sela, kraj autobuske stanice. Ali ostala je seoska prodavnica. Postoje fudbalski klub, folklorni ansambl i lovačko društvo, pa ambulanta, pošta i autobuska linija ka Novom Bečeju.

Centar Bočara, Novi Bečej

Centar Bočara

A sada malo o doživljajima jednog seoskog poštara. Nekada je bilo pisama, razglednica i punih džakova novogodišnjih čestitki. Pa kad poštar ne može sve da raznese, pomažu đaci.
Ovih dana, na žutom, službenom biciklu, poštar Vasa uglavnom raznosi račune i opomene uprave prihoda. Sasvim je moguće da ga je, baš zbog tih plavih koverti, nakon kraćeg nadmudrivanja, ujeo jedan lokalni pas. Verovatno je to bio jedan od onih pasa-lutalica, koji nisu prethodne noći evakuisani iz Bočara na teritoriju Novog Miloševa.

Na kraju, Bočar je višenacionalna sredina, što se uglavnom sazna samo nakon popisa stanovništva. Pa tako, ime poštara Vase je zapravo Dobroka Đerđ.

Zašto posetiti Bočar

Ukoliko volite banatske predele, ravne do horizonta i žute od suncokreta, na putu su za Bočar. Zanimljivo je, takođe, posetiti mesto u kome su gradili dvorce spahije, baroni i drugi veleposednici. Ispod bočarskih drvoreda i u bočarskim parkovima prijatno je i u vreme najvećih, letnjih vrućina.

Bočar, seoska raskrsnica u podne, Novi Bečej

Bočar, seoska raskrsnica u podne

Siguran sam da ću Bočar ponovo da posetim. Da snimim fotografije, koje tog letnjeg podneva nisam. Ali i da sretnem poštara Vasu i njegovo društvo. Mogu slobodno, mada malo neskromno, da kažem da su mi prijatelji.

U Bočaru žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • gospodinu Karolju Andreu, na vožnji, strpljenju i priči o Bočaru i
  • poštaru Dobroki Đerđu (poštaru Vasi) na druženju i priči o Bočaru.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković