Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Banjski Dol, Dimitrovgrad

U Banjski Dol može se stići biciklom, dolinom Jerme. Sledite samo tragove trnskih majstora i bićete na pravom putu.

Lepo seosko dvorište, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Banjski Dol, lepo seosko dvorište

Banjski Dol sam posetio u avgustu 2011. godine.

U Banjski Dol smo stigli na povratku iz Petačinaca i Vrapče. Od Petačinaca putuje se dolinom reke Jerme, prolazi se kroz Iskrovce, TrnskeOdrovce, pa onda klisurom Jerme, regionalnim putem broj 244, stiže se do Poganova. Od Poganova, do Banjskog Dola je 4-5km makadamskog puta. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Banjski Dol ima 19 stanovnika i 11 domaćinstava.

O trnskim majstorima i njihovim "ćoškama"

Zastajem na ulasku u selo Trnski Odrovci, da bih fotografisao staru kuću s "ćoškom". Bela, s prizemljem i podrumom, sa zasvođenim ulazom, tremom, koji se u ovim krajevima naziva "ćoška". Srećem ih po celoj Istočnoj Srbiji. Skoro po pravilu su iste - tri svoda ispred ulaza u kuću. Dugo sam zamišljao te majstore, koji su imali toliko smisla za sklad i ravnotežu, koja privlači i prija oku. Konačno, slušam priču o ćoškama. Priča moj prijatelj, inženjer, profesor i hroničar Cvetko Ivanov.

Kuća s ćoškom, selo Petačinci, Dimitrovgrad

Kuća s "ćoškom", selo Petačinci, Dimitrovgrad

Ćoške se u ovim krajevima pojavljuju od 1900. godine. Grade ih trnski majstori, koji dolaze iz Zabela i Želeni grada, (okolina mesta Trn, u Bugarskoj). Radili su i po unutrašnjosti Srbije: u Nišu, Kragujevcu, Aranđelovcu i Beogradu). Opet, zbog izmeštanja tadašnjih granica, Trn je pripao Bugarskoj. Neki od trnskih majstora želeli su da dalje rade u Srbiji, pa su se selili u Pirot. Rado bih, nekom prilikom, čuo ostatak priče o trnskim majstorima.

Zdravac, verni i večiti čuvar starih seoskih kuća, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Zdravac, verni i večiti čuvar starih seoskih kuća, selo Banjski Dol, Dimitrovgrad

Kroz klisuru reke Jerme, pa dalje za Banjski Dol

Prateći reku Jermu, ulazimo u Trnski Odrovci, selo "rasprsnuto" na mahale. Centar sela je kraj same reke, odakle se put račva za Zvonačku Banju. Mi pratimo Jermu. Nakon dva uspešna prelaska granice, reka Jerma ima samo još jednu prepreku. Reč je o klisuri, koju je reka napravila između Vlaške planine na zapadu (1430 mnv) i Greben planine (1338 mnv) na istoku. Čak i u ovom stešnjenom delu Odorovskog ili Trnskog ždrela, gde bi trebalo da bude najdublja, Jerma je ove godine, u avgustu, skoro presušila. Nekoliko mladića, zavrnutih nogavica, hoda sredinom korita.

Kanjon reke Jerme, Dimitrovgrad

Kanjon reke Jerme, Dimitrovgrad

Po izlasku iz klisure Jerme, skrećemo za Poganovo. Na ulazu u selo, prelazimo most preko rečice Ripe. Reka je na topografskim kartama nazvana: "Rita", umesto pravog naziva: "Ripa", koji je dobila po svom vodopadu Ripalo u ataru sela Borovo (arh. ripati = skakati). Do Banjskog Dola je 4-5km makadamskog puta.

Boravak u Banjskom Dolu

Selo Banjski Dol je staro selo. U spisku timara nahije Znepol iz 1447/1489. godine selo se pominje sa 16 domaćinstava, jednom udovicom i dohotkom od 1386 akči.

Nije lako odrediti granice sela Banjski Dol. Sastoji se od nekoliko mahala. Reč "mahala" se u ovim područjima najčešće koristi za grupu izdvojenih kuća, koje naseljava jedna, ili nekoliko familija. Prolazimo pored Vlkovinaca, Beženci, Kljucine i Del Male. U većini od njih ne živi više niko. Ili, kad bi se sabrali svi stanovnici ovih mahala, ne bi ih bilo više od sedmoro stanovnika. Naši domaćini su Milutin i Sevka-Bojana Rangelov, koji žive u mahali Grojće.

Sevka i Milutin Rangelov, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Sevka i Milutin Rangelov, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Prvi susret s mahalom Grojće nije bio gostoljubiv. Na putu, ka kući Rangelovih, dočekao me je krupan, crni džukac. Prvo smo se, ćuteći, gledali. Nimalo sportski, ujeo me je tek kad sam mu okrenuo leđa. Nije to bilo ni mnogo bolno, a ni posebno opasno, pa sam brzo zaboravio. Posebno, kad sam u dvorištu kuće sreo domaćine. Imaju po osamdeset godina - "vrsnici". Sevka Rangelov je lepa, sitna i vrlo živahna žena. Potpuna suprotnost je Milutin Rangelov. Ljudina usporenih pokreta, deluje čvrsto, vedar je i pun samopouzdanja. Zato ne čudi što je nekada bio seoski kmet. Pravi čovek za to.

Dvorište porodice Rangelov podeljeno je na dva dela. U većem su pomoćne zgrade i predivan, stari hrast. U manjem delu dvorišta su: kuća, bašta s povrćem i bašta sa cvećem. Tada, u avgustu, sve je bilo šareno. Sazreli paradajz i paprika, duleci, pa raznovrsno, baštensko cveće. Na prozoru muškatle i bosiljak.

Mala seoska bašta, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Mala seoska bašta, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Priča domaćina o selu Banjski Dol i okolnim mahalama slična je ostalim pričama o tom kraju. Nekada je to bilo napredno i živo selo. Iz tih vremena ostala su napušteni i oronuli: "Kooperacija", osnovna škola i dom kulture. Potomci dobrih i vrednih zanatlija, kafedžija i trgovaca otišli su na dalje školovanje, pa su tamo i ostali. Obnovljeno je nekoliko kuća u mahali.

Čime nas je tetka Sevka poslužila

Prostor ispred kućnih vrata popločan je ciglom. Bilo šta drugo, pa i najskuplji mermer, samo bi pokvarilo utisak. Dok sedimo, tetka Sevka neviđenom brzinom puni sto: hladna koka-kola, kafa, domaća rakija, ljute papričice s belim lukom i vrlo ukusan, domaći kačkavalj. Nepotpun, i verovatno netačan, recept za spravljanje kačkavalja je: provri mleko, malo se ohladi, doda se limuntus ili "esencija", to se procedi, oblikuje u pogaču - i može odmah da se proba. Tetka Sevkin kačkavalj, napravljen na ovaj, ili na neki sličan, deluje baš kao i onaj iz prodavnica.

Posluženje za goste, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Posluženje za goste, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Umesto koka-kole, koju obično pijem na preko 30 stepeni, pio sam sok od drenjina. Nisam davno osetio taj opor, osvežavajući i prepoznatljiv ukus. Inače, okolne šume pune su drena. Niko ga ne otkupljuje, pa ga niko i ne skuplja. A pogledajte pošto je džem od drenjina u popularnim hipermarketima i prodavnicama "zdrave hrane"!

Pasulj u seoskom dvorištu, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Pasulj u seoskom dvorištu, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Zašto posetiti Banjski Dol

U Banjskom Dolu se, u prolazu, može se provesti par sati, ili se može doći i ostati dva-tri dana. Ako se ostaje duže, postoje bar dva načina da se vreme lepo provede. Prijaće šetnje do okolnih mahala. Drugi način je da se od Dimitrovgrada dođe biciklom - putem preko Planinice, Banjski Dol je na 7-8km.

Bosiljak i muškatle - najlepši deo seoske bašte, Banjski Dol, Dimitrovgrad

Bosiljak i muškatle - najlepši deo seoske bašte, Banjski Dol, Dimitrovgrad

U ovom kraju postoje dve označene biciklističke staze. Putanja kraće je: Dimitrovgrad - Planinica - Banjski Dol, pa preko Del Male izlazi se na Jermu. Povratak je preko sela Vlasi, Poganovskog manastira, Poganova, do Banjskog Dola, i dalje za Dimitrovgrad. Duža i zahtevnija putanja je: Dimitrovgrad - Željuša - Prača - Kljucina Mahala, pa Banjski Dol. Čini mi se da će obilazak biti prijatniji ukoliko se boravi u Banjskom Dolu, onda se jednog dana krene jednom stazom, a sledećeg dana drugom. Naravno, možete odabrati i samo vašu stazu, mnogo je mogućnosti.

Najave i rezervacije smeštaja nisu potrebne. U Banjskom Dolu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila posetu Banjskom Dolu;
  • direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je organizovao posetu Banjskom Dolu
  • profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o usputnim mestima, predelima i Banjskom Dolu
  • Ivici Mladenov, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima i
  • našim domaćinima, Bojani-Sevki i Milutinu Rangelov, na gostoprimstvu i priči o Banjskom Dolu.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković