Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Slivnica, Dimitrovgrad

Neke mahale Slivnice su u brdu, mahala Bukov Dol pružila se kraj puta, pa sve do bugarske granice. Kroz Bukov Dol se oduvek prolazilo, lepo je jednom i zastati.

Tradicionalna kuća s ćoškom u Slivnici, Dimitrovgrad

Tradicionalna kuća s ćoškom u Slivnici

Slivnicu sam posetio u avgustu 2011. godine.

Selo obuhvata dve mahale. Mahala Borovsijani je u brdu, na oko 1,5km od puta. Druga mahala, Bukov Dol, protegla se između drevnog puta za Trn u Bugarskoj i Lukovačke reke, čijom sredinom je povučena poslednja granična linija s Bugarskom. Preko reke i granice je bugarsko Novo Selo. Sam naziv sela sve govori - bilo je deo Slivnice, a nakon državne podele, ostalo je u Bugarskoj. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Slivnica ima 18 stanovnika i 11 domaćinstava.

Dvorište na granici s Bugarskom, Slivnica, Dimitrovgrad

Slivnica, dvorište na granici s Bugarskom

Mahala Bukov Dol

U Bukovom Dolu postoje dve vrste domaćinstava. Pojedina se nalaze od puta, prema brdu. Dvorišta su strma, stešnjena i naslonjena na brdo. Druga grupa domaćinstava, koja se nalazi između puta i reke, ima ravna, travnata dvorišta i plodne njive. Na toj strani još uvek je i poslednja vodenica, preživela međudržavne promene, industrijske i društvene revolucije i reforme.

Staja kraj puta, Slivnica, Dimitrovgrad

Slivnica, staja kraj puta

Retko srećem meštane, verovatno ih i nema mnogo. Ali, kuće su uredno okrečene, blješte na avgustovskom suncu. Primećujem da su i ambari puni ovogodišnjeg sena, a drva kraj puta pokazuju da se ljudi u selu spremaju za zimu. Kuće, staje i koševi građeni su od istog materijala. Temelj je od klesanog kamena, ostalo je od greda, blata i pleve. Građene su davno, ali još uvek deluju čvrsto i sa malo truda, biće još dugo tu.

Naša domaćica Anica Kostov, Slivnica, Dimitrovgrad

Slivnica, naša domaćica Anica Kostov

U mahali Bukov Dol, u poseti porodici Kostov

Nakon kratke šetnje putem kroz mahalu, u dvorištu porodice Kostov dočekuje nas gospođa Anka. Dvorište je prema brdu, pa su na malom prostoru smeštani kuća, staja, pušnica i mnogo stabala krušaka, migavca i šljiva. Od šljiva se gaje "ruske", bardakinje i stenlejnke. Ove godine baš su rodile. Još samo malo da dozre, pa će se biti podloženi kazani za pečenje rakije. EU je blizu, na stotinak metara odatle, pa me baš interesuje kako će se ovdašnji tehnolozi uklopiti u njihova pravila i standarde. Ili se, možda, oni uklope u naše - malo su praktičniji, jer se oslanjaju na tradiciju. Kuća porodice Kostov izgrađena u tradicionalnom stilu i delo je trnskih majstora. Za razliku od većine kuća s ćoškom, u ovom slučaju odstupilo se od pravila: na pročelju su, umesto tri, četiri svoda. Naša domaćica je gospođa Ankica Kostov. Vratila se u Bukov Dol posle tridesetak godina. Prija joj boravak u prirodi, na svom imanju, koje želi da obnovi i da se tu trajno nastani.

Staja i obor, Slivnica, Dimitrovgrad

Slivnica, staja i obor

Doček je bio srdačan, osvežili smo se uz priču o Bukovom Dolu i okolnim mahalama. Priče su dovoljno zanimljive, da sam poželeo da se starim, turskim putem popnem do Poganova. Inače, selo je sigurno lepše i privlačnije od svog imena.

Dok smo sedeli u hladovini, pridružili su nam se moji prijatelji, koje sam slučajno sreo na putu kroz selo. Geolozi su, istražuju rezerve rude u ovom kraju. Naravno, pitamo ih za zlato. Ima li zlata ovde? O tome malo kasnije.

Već sam rekao sam da je na kraju dvorišta stara pušnica. Siguran sam da će nas iduće godine gospođa Anka poslužiti šunkom i slaninom, koje je sama sušila.

Moji prijatelji, geolozi Miki Radošević i Dragan Trobožić - traže zlato po Slivnici, Dimitrovgrad

Slivnica, moji prijatelji, geolozi Miki Radošević i Dragan Trobožić

Kako izbeći zmije i pronaći zlato

Na putu ka Dimitrovgradu, negde oko Slivnice, srećem svog prijatelja Mikija Radoševića. Iznenadni susret, baš na ovom mestu i baš po ovoj vrućini, zanimljiv mi je iz više razloga. Miki je geolog, obišao je dobar deo naše planete. Detinjstvo je proveo u Africi, a zatim je, kao geolog, izvesno vreme radio duboko u Sahari. Istraživao je rezerve ruda u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Iraku. S obzirom da je dugo u ovim krajevima, a kreće se po kamenjarima, šipražjima i potocima, prva tema su zmije. Ima li ih? Ako ih ima jesu li otrovnice, pa kako ih izbeći? - Plašiš se zmija? - pita. Kažem samo: - Uh! Činjenica je da ima šarki. Poskoka nema, jer ne dele isto stanište sa šarkama. Najbolja zaštita je da se vodi računa kuda se hoda, da se nosi dugačak štap, lupka štapom o tle i tako krči put. Zmije su osetljive na vibracije, probaće da pobegnu i da se sklone. I još nešto: bez obzira na vrućinu, korisne su duboke cipele, ili čizme i dugačke pantalone. Nisam posebno ohrabren odgovorima, ali pridržavaću se saveta.

Prelazimo na drugu temu, svuda je aktuelna, posebno u ovim krajevima: zlato. Oduvek se kopalo, ispiralo, ili jednostavno tražilo zakopano pored drevnih puteva, bivših crkava i hanova, po grobljima i ispod starih hrastova. Retko se pronalazi slučajno. Zato, Miki je pravi čovek da pomogne, geolog je. Očekujem stručno objašnjenje, manje ili više razumljivo. Ali, njegov odgovor je jednostavan. Ako u kućama, šupama i podrumima meštana visi na zidu drveni "ispitak" - korito za ispiranje zlata, zlata u tom kraju sigurno ima!

Kuća s plavim prozorima u Slivnici, Dimitrovgrad

Slivnica, kuća s plavim prozorima

Dok smo sedeli u hladu Ankičinog dvorišta, prošli su podne i nesnosna vrućina, mogli smo dalje.

Ako prođete ovim putem, kroz mahalu Bukov Dol, sela Slivnica, možete zastati i osvežiti se u bašti nekog od domaćina. Prijaće vam - siguran sam da nećete naći ni zlato, niti zmije.

U Slivnici žive dobri ljudi. Dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila da posetim Slivnicu;
  • direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je bio sjajan vodič i koji je organizovao posetu Slivnici;
  • profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o usputnim mestima, predelima i Slivnici;
  • Ivici Mladenov, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima;
  • našoj domaćici, gospođi Anici Kostov iz Bukovog Dola, na gostoprimstvu i priči o Slivnici i okolini; i
  • prijatelju Mikiju Radoševiću na uputstvima kako pronaći zlato, a ne zgaziti zmiju.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković