Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Braćevci, Dimitrovgrad

Selo Braćevci nalazi se na Staroj planini, u podnožju Vidiča. Prvi zapisi o selu i četiri udovice su iz 1447. godine.

Spomen česma u centru sela, Braćevci, Dimitrovgrad

Spomen česma u centru sela

Od Dimitrovgrada do Braćevaca može se stići iz dva pravca, regionalnim putem broj 121. Odabrao sam put preko Donjeg Krivodola. Od Donjeg Krivodola ka Braćevcima prolazimo Boljevskim poljem, središnim delom staroplaninske visoravni, koja se nalazi na oko 850m nadmorske visine. Severno, s desne strane puta su visovi Stare planine, i sela: Gornji Krivodol, Boljev Dol, pa Kamenica i Senokos. Južno je prilično široko, slikovito polje. Okolo su obrađene njive i živopisne skupine drveća, koje se ocrtavaju naspram tamnih visova Vidiča u pozadini. Prolazimo kroz selo Izatovce i uskoro stižemo do raskrsnice za Braćevce i Kamenicu. Skrećemo levo. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Braćevci imaju 12 stanovnika i 6 domaćinstava.

Put prema selu, Braćevci, Dimitrovgrad

Braćevci, put prema selu

U selu

Do sela je oko kilometar makadamskog, ali dobrog puta. U selo se ulazi mostom, preko reke Visočice. Ovog leta Visočica skoro da je presušila, pa se prepoznaje po širokom, šljunkovitom koritu i vrbama, koje su je omeđile. Ne može se reći da je reka ili rečica, već pre bih rekao: mali potok. S mosta se vide jata riblje mlađi. Miruju dok stojim, a onda, već posle prvog koraka nestaju, ostavljajući za sobom samo koncentrične krugove na površini vode.

Nedaleko je centar sela. U centru su tišina, stara zgrada četvororazredne škole i spomen česma. Za razliku od reke, česma nije presušila. Ne znam koliko je stara, pretpostavljam da je podignuta posle Prvog svetskog rata. Tu je i lonče za vodu, znak gostoprimstva starih česama. Lonče je verovatno staro koliko i česma, ali to nimalo ne smeta na 37 stepeni. Šetam seoskim sokacima, pojedine kuće su oronule, neke od kuća su lepo sređene, s negovanim baštama, dostojnim bilo kog beogradskog parka. Još uvek ne srećem i ne vidim meštane, ali i pored toga, selo ne deluje napušteno. Nekako se oseća život.

Braćevci su staro selo. Pominje se u Osmanskim defterima. U spisku timara nahije Visok, iz 1447/1489. godine, selo se pominje sa 17 domaćinstva, 4 udovice i dohodkom od 1145 akči. U spisku velikih odgajivača ovaca, iz 1576. godine, pominju se brajkovčani Ralke Brajkin sa 50 i Braju Ivan sa 30 ovaca, datih kao đelepkešanski danak.

Neobično selo Braćevci

Ubrzo srećem našeg domaćina. To je Ilko Dimitrov, ili, kako sam kaže: Čeda. Zašto baš "Čeda", nisam ga pitao. Čedina priča o selu je vremeplov, dopunjen komentarima o sadašnjem vremenu. Probaću da ponovim deo priče o prošlosti sela.

Naš domaćin Čeda sa svojim starim susedom, Braćevci, Dimitrovgrad

Braćevci, naš domaćin Čeda sa svojim starim susedom

Braćevci su po broju stanovnika i kuća bili malo selo, a po svemu ostalom - mnogo veliko. Do kraja pedesetih godina bilo je tačno 38 kuća i 245 žitelja. Kuće su (u različitom stanju) i danas tu. Nestali su ljudi. Ostalo ih je četvoro: Čeda sa suprugom, jedan stari sused i jedan dečko, koji se skoro doselio u selo. A kako nestadoše ljudi? Deo krivice pripada toj maloj, sada polusrušenoj, četvororazrednoj školi, drugi deo višim razredima osnovne škole u Kamenici (na oko 5-6km) od Braćevaca. Tu su svoje školovanje započeli sadašnji mašinski inženjeri, agronomi, stomatolozi, lekari i profesori. Sada su u Pirotu, Dimitrovgradu, Nišu, Pirotu, Smederevu, pa i u Sremskoj Kamenici. Braćevci nisu bolje prošli ni sa devojkama. Po njih su dolazili oficiri, profesori, učitelji, popovi… Žao mi je što nisam video neku od tih Braćevačih devojaka.

Priča ide dalje. Nekada je u selu bilo 13 vodenica, valjarica, tabačnica kože. Posla je bilo i za suknara i kovača. I da ne zaboravim, bile su bar dve kafane: "Kod Perču" i "Kod Kolčini". Tragova "male privrede", manje-više, nema. Međutim, ne treba zaboraviti da su Braćevčani imali svoje akcionarsko društvo.

Brajćevački crep, Dimitrovgrad

Braćevački crep

Braćevački crep, međudržavne revizije i državne reforme

Iako je bio krajnje apolitičan i partijski neopredeljen, ali itekako informisan, na Braćevački crep oduvek su uticale mirovne konferencije, mešovite, međudržavne komisije, pa komisije za nacionalizaciju i restituciju ponečega. Priča ide nekako ovako.

U okolini Braćevaca nalaze se majdani prvoklasne gline, savršene za izradu crepa. Zahvaljujući toj činjenici i potrebama staroplaninskih sela, preduzimljive braćevačke porodice osnovale su akcionarsko društvo i podigle crepanu. Crepana je radila do nacionalizacije, čije su komisije zašle blatnjavim putevima u staroplaninaska sela, po užasnoj kasnojesenjoj kiši, 1953. godine.

S obzirom da su Braćevci uvek bili u pograničnom pojasu (sa ove ili one strane granice), Braćevački crep je pratio teritorijalnu pripadnost. Kvalitet je ostajao nepromenjen, što svedoče krovovi kuća po okolnim selima, koji su i danas pokriveni baš tim crepom. Izgleda kao da je postavljen tek pre desetak godina. Razlikuje se samo ime istog proizvođača. Jednom je to a. d. "Petrov, Manov i Novov", a zatim: a. d "Petrović, Manović i Novović". Pa tako u krug. Imao sam sreće da držim uzorke oba "brenda". Pouzdan i nezamenljiv Braćevački crep preživeo je međudržavne i druge društvene promene i reforme… Nakon uspešne nacionalizacije, crepana je preseljena u selo Poganovo, u kome je radila još 15-tak godina.

Cvetno dvorište, Braćevci, Dimitrovgrad

Braćevci, cvetno dvorište

Zašto doći baš u Braćevce

Razmišljam kako bih proveo par dana u Braćevcima. Možda deluje čudno, ali izbor je veliki. Prvog dana, verovatno ne bih radio baš ništa. Samo bih sedeo u nekom hladu, ili kraj Visočice, popričao bih s Čedom, uveče gledao nebo. Ne pamtim kad sam poslednji put video zvezde u Beogradu. Sledećih dana, biciklom bih posetio okolna sela. Pretežno je ravno, nema automobila, dovoljan mi je fotoaparat. Ako stignem, verovatno bih obišao i okolne šume. Ima šumskih plodova, lekovitog bilja (kantarion, majčina dušica, ovtodovka), ili skupljao pečurke (čeladinka, crvenjuša, mirošljivka). Zmija nema, ali za svaki slučaj, dobro je imati štap u ruci.

U Braćevcima žive dobri ljudi. Ne treba brinuti za smeštaj. Dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila posetu selu Bilo;
  • direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je organizovao posetu Banjskom Dolu;
  • profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o usputnim mestima, predelima i Banjskom Dolu;
  • Ivici Mladenov, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima i
  • gospodinu Ilku Dimitrovu-Čedi, na priči o selu i razgovoru o drugim temama.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković