JEDAN KRUG KRUGOM DVOJKE

Karađorđeva ulica - Prva promenada Beograda

Karađorđeva ulica deo je Kruga dvojke

Karađorđeva ulica trasirana je u vreme izgradnje Kalemegdanske tvrđave. Urbanizacija Karađorđeve počela je krajem XIX, a nastavljena početkom XX veka. Počev od otvaranja Beogradske železničke stanice 1884. godine u Karađorđevoj ulici grade se luksuzne palate i Karađorđeva postaje prva beogradska promenada i jedan od prestižnih delova Beograda između dva rata.

Karađorđeva ulica ovih dana

Panorama Karađorđeve ulice s pogledom na Sabornu crkvu

Karađorđeva ulica centralni je deo nekadašnje Sava Male

Iz Karađorđeve ulice polaze dva najpoznatija beogradska mosta: Brankov most i Savski tramvajski most.

Velike stepenice

Velike stepenice su prečica, koja povezuje Karađorđevu ulicu sa gornjim delom Beograda. Penju se do Kosančićevog venca. Izgrađene su da povežu beogradsku varoš sa Savskim pristaništem. (Priča o Velikim stepenicama)

Velike stepenice najkraća su pešačka staza od Kosančićevog venca do Savskog pristaništa

Brankov most

Brankov most preko Save izgrađen je na mestu nekadašnjeg mosta Kralja Aleksandra, koji je Jugoslovenska vojska porušila 11. aprila 1941. Sadašnji, Brankov most otvoren je za saobraćaj 10. septembra 1956. godine.

Brankov most nalazi se u produžetku Brankove ulice

Brankov mosta oslanja se na pilone nekadašnjeg mosta. Piloni su preživeli miniranje 1941. godine i ratna bombardovanja. Idejno rešenje pilona kreirao je arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov. Piloni se nalazi u Karađorđrevoj ulici. Most je nazvan po pesniku Branku Radičeviću i nalazi se u produžetku Brankove ulice. (Priča o Brankovom mostu)

Piloni mosta Kralja Aleksandra delo su arhitekte Nikolaja Krasnova

Pa dalje Karađorđevom ...

Ugao Crnogorske i Karađorđeve ulice

Krug dvojke - stanica Brankov most

Krug dvojke ovih dana

Beogradska zadruga

Palata Beogradske zadruge građena je u periodu 1905-1907. Palata Beogradske zadruge proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja. Izgrađena je u stilu akademizma. Na fasadu Palate postavljene su brojne skulpture, a ističe se i bogata, razuđena plastika.

Palata Beogradske zadruge

Autori projekta Palate su izuzetne arhitekte Nikola Nestorović i Andra Stevanović.

Izuzetno bogato oblikovan ulaz Beogradske zadruge

Arhitekta Andra Stevanović

Arhitekta Andra Stevanović (1859-1829) jedan je od najznačajnijih srpskih arhitekata XX veka. Osim Beogradske zadruge, projektovao je neke od reprezentativnih zgrada tadašnjeg i sadašnjeg Beograda. Ističu se: Uprava fondova na Trgu Republike, današnji Narodni muzej (sa arhitektom Nikolom Nestorovićem), Srpsku kraljevsku akademiju (zgrada SANU) u Knez Mihajlovoj (sa arhitektom D. Đorđevićem). Studirao je na Tehničkoj visokoj školi u Berlinu. Po povratku u Srbiju bio je jedan od prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta.

Arhitekta Nikola Nestorović

Arhitekta Nikola Nestorović (1868-1957) takođe pripada grupi najznačajnijih arhitekata XX veka. Studirao je na Tehničkoj visokoj školi u Berlinu. Osim palate Beogradske zadruge projektovao je neke od najlepših zgrada tadašnjeg i sadašnjeg Beograda: Upravu fondova na Trgu Republike, danas Narodni muzej (sa arhitektom Androm Stevanovićem), današnji Hotel Bristol na uglu Karađorđeve i Hercegovačke, kao i izuzetnu zgradu Tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra.

Detalji plastike i skulpture na fasadi Beogradske zadruge

I pored činjenice da je palata Beogradske zadruge zaštićeno kulturno dobro, razigranu fasadu Palate "poplavile" su reklame invazionog "Beograda na vodi".

Fasadu Palate "okupirale" su, bez ikakvog povoda, reklame "Beograda na vodi"

Palata Beogradske zadruge jedan je od najlepših objekata Kruga dvojke.

Dvojkom Krugom dvojke pored palate Beogradske zadruge

Hotel Bristol

Zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva, današnji hotel Bristol, izgrađena je za potrebe Beogradske zadruge u periodu 1910-1912. Autor projekta je arhitekta Nikola Nestorović, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata. Zgrada je izgrađena u maniru beogradske secesije.

Hotel Bristol projektovao je arhitekta Nikola Nestorović

Nakon ratova devedestih godina, hotel Bristol služio je za privremeni smeštaj starešina Jugoslovenske armije, koji su u Beograd došli sa teritorija Slovenije, Hrvatske i Bosne.

Renoviranje hotela Bristol, 12. avgust 2024.

Hotel Bristol projektovao je arhitekta Nikola Nestorović, 12. avgust 2024.

Park Bristol

Park je dobio ime po hotelu Bristol, u čijoj se blizini nalazi. Zasnovan je početkom XX veka na imanju Luke Ćelovića, koji je i finansirao formiranje parka. U prošlim vremenima, zahvaljujući blizini Železničke stanice Beograd, Beogradske autobuske i Lastine stanice, park Bristol bio je jedan od najposećenijih parkova u Beogradu. Kroz park se prolazilo kada se stizalo u Beograd, u parku su čekani polasci i dolasci vozova i autobusa.

Železnička stanica je zatvorena, Beogradska i Lastina stanica su uklonjene, a park je zapušten, 12. avgust 2024.

U parku Bristol još uvek se nalazi spomenik "Krst sa Malog pijaca". Jedan je od najstarijih javnih spomenika u Beogradu. Spomenik je izrađen u Pešti od plemenitog, crvenog kamena. U Beograd ga je doneo trgovac Ćira Hristić. Prvobitno se, od 1862. godine, nalazio na prostoru Malog pijaca. Posvećen je ustanicima poginulim 1806. godine tokom oslobađanja Beograda od Turaka. Zbog izgradnje zgrade Beogradske zadruge 1905. godine, Luka Ćelović je spomenik premestio u park Bristol, na mesto na kome se i danas nalazi. Krst sa Malog pijaca proglašen je 1987. godine za spomenik kulture.

U parku Bristol nalazi se Krst sa Malog pijaca iz 1862 (17. maj 2025)

Poslednjih godina park je zapušten i postao je još jedna lokacija za širenje naselja "Beograd na vodi". Zatvaranjem parka Bristol nestaće još jedan oslonac beogradskog urbanog identiteta.

Zapuštena česma u Parku Bristol, 12. avgust 2024.

Ekonomski fakultet

Ekonomski fakultet se 1952. godine uselio u zgradu u dotadašnje Savezne planske i kontrolne komisije.

Panorama Karađorđeve sa Ekonomskim fakultetom, 12. avgust 2024.

Zgrada fakulteta je 1977-78. godine proširena, a ispred ulaza izgrađen je lep amfiteatar.

Vest o završetku proširenja Ekonomskog fakulteta objavljen je 17. avgusta 1978. u Borbi

Ekonomski fakultet 2024. godine, 12. avgust 2024.

Pa dalje Karađorđevom ulicom ...

Dvojka na Krugu dvojke u Karađorđevoj ulici, 12. avgust 2024.

U Karađorđevoj, kod Autobuske stanice i parka Bristol, ukrštali su se tramvaji dvojka, sedmica i devetka. Sedmica i devetka išle su Savskim tramvajskim mostom na Novi Beograd, a dvojka je nastavljala svojim krugom.

Ukrštanje tramvaja 2, 7. i 9. (12. avgust 2024)

Rušenja u okolini železničke, autobuske stanice i Savskog tramvajskog mosta intenzivno su nastavljena početkom 2025. godine. Zvanično, rušenje Savskog tramvajskog mosta počelo je 20. novembra 2024. Saobraćaj je obustavljen i prilaz mostu je zatvoren.

Saobraćaj preko Savskog tramvasjkog mosta trajno je zatvoren i rušenje je u toku, 17. maj 2025.

Zabranjen prilaz Savskom tramvajskom mostu sa beogradske strane, 17. maj 2025.

Savski tramvajski most

Savski tramvajski most završen je 1942. Tokom Drugog svetskog rata zvao se „Most princa Eugena“. Posleratni naziv „Nemački most” kratko je  korišćen. Umesto toga, stanovnici Beograda nazvali su ga "Savski most". Tramvajske šine postavljene su 1984. godine, pa ga od tada Beograđani najčešće nazivaju "Savski tramvajski most".

Savski tramvajski most jedna je od prepoznatljivih panorama Beograda, 12. avgust 2024.

Posle 70 godina korišćenja, počelo je rušenje Savskog tramvajskog mosta, što je izazvalo polemiku među aktuelnim političarima i arhitektama. Predsednik Srbije A. Vučić, diplomirani pravnik, ocenio je da je konstrukcija mosta nepouzdana i da predstavlja opasnost od urušavanja. Gradonačelnik Beograda A. Šapić, penzionisani vaterpolista, odlučio je da se most iz nacističkog vremena sruši. Planira da malo nizvodno, ili malo uzvodno od naselja "Beograd na vodi", umesto ružnog neprijateljskog "Švapskog mosta" izgradi "Novi, velelepni srpski most, kome će svi da se dive...".

Savski tramvajski most čitav vek delili su tramvaji i svi ostali, 12. avgust 2024.

Zvanično, rušenje Savskog tramvajskog mosta počelo je 20. novembra 2024.

Zabranjen prilaz Savskom tramvajskom mostu sa beogradske strane, 17. maj 2025.

Poverljiv zadatak dodeljen je mađarskom, rečnom kranu Klark Adam (Clark Ádám), izrađenom 1980. godine u Budimpešti.

Kran Klark Adam porušio je deo mosta do Novog Beograda, 17. maj 2025.

Nekoliko dana kasnije, na Savi je ostao samo centralni luk mosta. (Priča o Savskom tramvajskom mostu)

Na Savi je ostao samo centralni deo mosta, 25. maj 2025.

Beogradska autobuska stanica - BAS

Beogradska autobuska stanica (BAS) otvorena je 3. marta 1966. i bila je glavna autobuska stanica u Srbiji. Nalazila se na dodiru Karađorđeve i Savskog trga, graničeći se sa Železničkom stanicom Beograd. Kada se odnekud autobusom dođe u Beograd, Kameničkom, ili Balkanskom odlazilo se uzbrdo do Terazija. Sa Beogradske autobuske stanice, preko senovitog parka Bristol, polazilo se na more, ranije i za Trst.

Beogradska autobuska stanica - BAS, 12. avgust 2024.

Poznata tramvajska stanica na početku Savskog tramvajskog mosta i na ulazu na perone BAS zatvorena i neprepoznatljiva.

Prostor nekadašnje autobuske stanice - BAS, 17. maj 2025.

Poslednjih godina zaključeno je da se baš BAS preprečio poplavnom talasu "Beograda na vodi". Ne može se ni do Hercegovačke, a ni dalje ka Kalemegdanu i Dorćolu. Zato, dok su buldozeri tu u blizini i ruše sve što im je na putu, srušićemo i BAS. Može da bude i na nekom drugom mestu. S obzirom da na Savskom trgu Železnička stanica Beograd jeste stanica - nije stanica, da rušimo Savski tramvajski most i ono okolo, ne postoji više ni jedan razlog da BAS ostane bude baš tu.

Izlazna rampa Beogradske autobuske stanice, 12. avgust 2024.

Poslednji dani Beogradske autobuske stanice, 12. avgust 2024.

Kada je i poslednji autobus sa stanice BAS ispraćen, Beograd na vodi mogao je da pođe dalje.

Prostor porušene BAS ograđen je romantično ilustrovanim panoima, 12. avgust 2024.

Pogled na mesto nekadašnje stanice BAS moguć je samo ako se pronađe rupa na postavljenoj ogradi.

Zgrade Beograda na vodi i ostaci Beogradske autobuske stanice, 12. avgust 2024.

Delovi vekovnog beogradskog saobraćajnog čvora - železnička stanica, autobuska stanica i stanice gradskog saobraćaja, izmešteni su na različite lokacije, koje se teško pronalaze i do kojih se teško stiže. 

Železnička stanica Beograd izgubljena u ostacima BAS, 12. avgust 2024.

Gradilište na prostoru porušene Beogradske autobuske stanice, 12. avgust 2024.

Ostavljajući sada potpuno neprepoznatljive delove Karađorđeve ulice i gradska obeležja, Karađorđevom ulica na stavlja dalje, ka Savskom trgu.

Poslednji deo Karađorđeve ulice kod Autobuske stanice, 12. avgust 2024.