Evropski vozovi u Srbiji: Na ruti Orijent ekspresa

Ubrzani razvoj železničkog saobraćaja krajem XIX veka ostavio je dubok trag u Srbiji. Prva evropska pruga u našoj zemlji, na relaciji Beograd–Niš, otvorena je za saobraćaj 23. avgusta (3. septembra po starom kalendaru) 1884. godine, kada je sa Glavne železničke stanice u Beogradu ispraćen i prvi voz.

Glavna železnička stanica u Beogradu, polazna tačka prve pruge.

Tadašnja evropska infrastruktura omogućila je da već 1885. godine Orijent ekspres (Orient Express), prvi i najznačajniji evropski voz, počne da saobraća na relaciji Pariz–Beč–Beograd–Niš.

Mapa istorijskih trasa Orient Express i Simplon Orient Express kroz Srbiju

Istorijski kontekst i izgradnja pruga

Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine i zvaničnog priznanja nezavisnosti, Srbija se okrenula modernizaciji. Odredbama mirovnog sporazuma, Srbija i Austrougarska su se obavezale da povežu svoje železničke mreže. Austrougarska je gradila prugu Budimpešta–Beograd, dok je za Srbiju apsolutni prioritet bila deonica Beograd–Niš, kao i njeno dalje povezivanje sa Bugarskom i Turskom.

Reprezentativna železnička stanica Topčider, protokolarna stanica srpskih vladara

Radovi su zvanično započeti 3. jula 1881. godine prema oštrim evropskim tehničkim standardima. Na izgradnji je radilo hiljade radnika, a šine su dopremane iz čuvene radionice „Laura und Königshütte“ iz Gornje Šlezije (današnja Poljska). Najveći građevinski izazovi bili su probijanje tunela u Stalaćkom klancu, kod Ralje, kao i velikog ripanjskog tunela dužine 1.616 metara, koji je uspešno probijen 24. avgusta 1884. godine. Posle nekoliko meseci tehničkih ispitivanja, prvi voz je prugom prošao 20. jula 1884. godine.

Istorijska fotografija radova na probijanju ripanjskog tunela (izvor: Wikimedia)

Pruga Beograd-Niš zvanično je završena u januaru 1884. godine, kada je organizovana prva probna vožnja. Tehnička ispitivanja trajala su nekoliko meseci. Prvi voz prošao je prugom 20. jula 1884.

Pregled ključnih deonica kroz tri države

Pruga je građena fazno, po deonicama, koje su tada pripadale Austrougarskoj, Srbiji i Turskoj:

- Deonicu Subotica-Stara Pazova-Zemun-(Beograd) izgradila je Austrougarska. Deonica, duga 182 km, sa 33 stanice i stajališta otvorena je 10. decembra 1883. Stanica Stara Pazova postala je ključni čvor gde se spajaju pruge iz Subotice i Šida.

Železnička stanica Stara Pazova je železnički čvor u kome se spajaju pruge Subotica-Zemun i Vinkovci-Šid-Stara Pazova

- Deonica Tovarnik (sada Hrvatska)-Šid-Sremska Mitrovica-Stara Pazova takođe je austrougarski projekat. Pruga je otvorena za saobraćaj 7. oktobra 1891. godine. Duga je 84 km, imala je 14 stanica i stajališta. Stanica Šid i danas predstavlja prepoznatljiv primer tipske austrougarske železničke arhitekture. U Staroj Pazovi uspostavljena je veza sa Suboticom i Beogradom.

Železnička stanica Šid primer je prepoznatljive arhitekture tipskih stanica, građenih u vreme Austrougarske

- Deonicu Beograd-Niš, okosnicu srpske železnice izgradila je Srbija. Duga je 243 km, na pruzi je bilo je 64 stanica i stajališta. Stanice poput Bagrdana građene su po preporukama evropskih železnica.

Železnička stanica Bagrdan na pruzi Beograd-Niš primer je arhitekture tipskih stanica građenih u Srbiji u XIX veku. Prati preporuke evropskih i austrijskih železnica.

- Deonicu Niš-Dimitrovgrad (ranije Caribrod) izgradila je Srbija. Duga je 104 km, imala je 25 stanica i stajališta. Otvorena je za saobraćaj 1. avgusta 1888. godine.

Železnička stanica Ostrovica na pruzi Niš-Dimitrovgrad (Caribrod u vreme izgradnje)

- Deonicu Niš-Ristovac izgradila je Srbija. Duga je 122 km, imala je 31 stanicu i stajališta. Na ovoj ruti nalazi se i Grdelički most, na kojem se danas nalazi spomen-obeležje radnicima i putnicima stradalim tokom NATO agresije 12. aprila 1999. godine.

Železnička stanica Grdelica na pruzi Niš-Ristovac

Grdelički most: spomen-obeležje na mestu napada na putnički voz tokom NATO agresije 12. aprila 1999. godine u 11.40h

- Deonicu Ristovac-Tabanovce (sada Severna Makedonija) izgradila je Turska. Duga je 33 km, imala je pet stanica i stajališta i zajedničku, sprsku i tursku graničnu službu u stanici Ristovac.

Istorijski snimak zajedničke granične službe Srbije i Turske u Ristovcu (izvor: Wikimedia)

Arhitektura i železničko nasleđe koje nestaje

Železničke stanice građene su po tipskim projektima, koji su odražavali duh države koja ih je podizala. Dok su veći centri (poput Inđije ili Sremske Mitrovice) dobijali luksuzne i reprezentativne objekte, manja mesta imala su skromna stajališta, prilagođena lokalnom stanovništvu. Danas, usled modernizacije i rekonstrukcije pruga, ovo stogodišnje tehničko nasleđe ubrzano nestaje. Među najvrednijim sačuvanim elementima izdvajaju se: stanične čekaonice i blagajne, stanični toaleti, vodotornjevi i vodonapojnici, tehnički uređaji. Na stajalištu Srećkovac i stanici Čiflik i danas se mogu videti stari čekrci za podizanje i spuštanje rampe i stogodišnji petrolejski železnički fenjeri, koji noću osvetljavaju pružni prelaz.

Železnička stanica Inđija primer je arhitekture većih tipskih stanica izgrađenih u vreme Austrougarske

Železnička stanica Sremska Mitrovica izgrađena je na teritoriji tadašnje Austrougarske

Železnička stanica Mladenovac izgrađena je na teritoriji Srbije. Arhitektura stanice ima odlike stanica u tadašnjoj Austrougarskoj.

Arhitektura staničnih zgrada manjih stanica i stajališta bila je prilagođena značaju stanice i najčešće su korišćeni tipski projekti.

Železnička stanica Crvena Reka izgrađena je na teritoriji Srbije

Vredan deo železničkog nasleđa su i skromna, ali zanimljiva stajališta, namenjena lokalnom stanovništvu. U njima se brzi vozovi nisu zaustavljali. Dočekivao bi ih, pozdravljao i ispraćao dežurni železničar.

Železničko stajalište Radov Dol, na pruzi Niš-Dimitrovgrad, nalazi se u šumi, nedaleko od istoimenog sela

Stanične čekaonice i blagajne

Obavezan, sastavni deo svake stanične zgrade bile su čekaonice sa blagajnom. Do sedamdesetih godina XX veka železnica je bila glavni vid prevoza. Dešavalo se da su čekaonice pune putnika. Zato je na većim, luksuznijim stanicama postojala zasebna čekaonica "za majke sa decom". Lep primer luksuzne čekaonice iz XIX veka, koja se i danas koristi, je čekaonica u stanici u Šidu. Na stajalištima čekaonica je bila u maloj prostoriji, sa nekolio klupa.

Čekaonica i stanična blagajna na železničkoj stanici Šid iz vremena izgradnje pruge krajem XIX veka

Stanični toaleti

Standardni objekti na svakoj železničkoj stanici, još od izgranje pruga krajem XIX veka, bili su stanični toaleti - zasebni muški i ženski. Poslednjih decenija su van upotrebe, a dešava se da na nekim stanicama i ne postoje. Na teritoriji nekadašnje Srbije toaleti su građeni po tipskim projektima i često su ukrašeni dekorativnim detaljima.

Tipičan stanični toalet s kraja XIX veka još uvek postoji na stanici Vlaško Polje

Tehničko nasleđe

Neki od delova pruga su u rekonstrukciji, pa nezaštićeno, stogodišnje tehničko nasleđe trajno nestaje. Primeri vrednog železničkog nasleđa su vodotornjevi, vodonapojnici i okretnice parnih lokomotiva i vagona.

Okretnica vagona u Remontnom zavodu MIN u Ćupriji

Vodotornjevi i vodonapojnici

Stotinak godina unazad, u vremenima bez interneta i GPS aplikacija, najsigurniji orijentiri putnika do železničkih stanica bili su vodotornjevi za napajanje parnih lokomotiva vodom. Na prugama Austrougarske vidotornjevi su građeni u obliku jednostavnih, četvrtastih kula (Šid, Sremska Mitrovica), bez dodatnih estetskih detalja.

Vodotoranj na železničkoj stanici Šid

Servisni vagon i vodotoranj na železničkoj stanici Sremska Mitrovica

U Srbiji vodotornjevi bile su elegantne, cilindrične građevine sa zaobljenom kupolom (Velika Plana, Ćuprija, Aleksinac, Knjaževac, Grdelica). Parnih lokomotiva više nema, vodotornjevi su postali nepotrebni, pa su najčešće uklonjeni.

Vodotoranj na železničkoj stanici Velika Plana

Vodotoranj na železničkoj stanici Ćuprija

U vreme parnih lokomotiva između koloseka većih, manipulativnih stanica nalazili su se vodonapojnici za dopunu lokomotiva vodom. Kada su parne lokomotive zamenjene dizel lokomotivama većina vodonapojnika je uklonjena pa, nakon stotinak godina, retko se mogu videti na stanicama.

Očuvani vodonapojnik na železničkoj stanici Mladenovac iz vremena izgradnje pruge Beograd-Niš

Vodonapojnik u remontnom zavodu MIN u Ćupriji, proizveden 1943. godine u nemačkoj fabrici Maschinenfabrik Esslingen

Pružni prelazi, rampe i čekrci

Čekrci za spuštanje i podizanje rampi na pružnim prelazima nalazili su se na stanici, ili u kućicama čuvara pruga, nedaleko od rampe. Izuzetno lep primer stajališta je u Srećkovcu, na deonici pruge Niš-Dimitrovgrad. Osim zgrade stajališta, sačuvani su čekrci za spuštanje i podizanje rampe i rampa sa originalnim, nekadašnjim petrolejskim železničarskim fenjerom.

Železničko stajalište Srećkovac, na pruzi Niš-Dimitrovgrad iz vremena izgradnje pruge

Čekrci su sa rampom povezani lancem, ili čeličnom sajlom.

Čekrk za spuštanje i podizanje rampe na stajalištu u Srećkovcu

Koturače i čelična sajla za spuštanje i podizanje rampe na stanici u Čifliku na pruzi Niš-Dimitrovgrad

Rampa, nedaleko od stanice Čiflik, još uvek je noću označena starim petrolejskim fenjerom.

Stogodišnji železničarski fenjer na rampi u blizini železničke stanice Čiflik na pruzi Niš-Dimitrovgrad

Komandne table

Prva faza modernizacije železnice započela je šezdesetih godina XX veka i nastavlja se i danas. Na većim, manipulativnim stanicama uvedene su komandne table za signalizaciju zauzeća koloseka, upravljanje semaforima, skretnicama i rampama. Prve uređaje isporučio je nemački Siemens, a kasnije, po Simensovoj licenci, komandne table proizvodila je Elektronska industrija Niš.

Upravljački pult proizvođača Siemens iz šezdesetih godina XX veka na stanici u Rumi

Stanične vage, stanični magacini i silosi

Standardni uređaji na manipulativnim stanicama bile su vage za merenje težine vagona. Poslednjih decenija vage se ne koriste, pa su uklonjene. I pored činjenice da su važan deo železničkog nasleđa, nekoliko preostalih je zapušteno i pitanje je dana kada će biti uklonjene. Primeri staničnih vaga su u stanicama Ripanj i Brestovac.

Stanična vaga na stanici Ripanj, na pruzi Beograd-Niš

Stanična vaga na stanici Brestovac na pruzi Niš-Preševo

Do kraja sedamdestih godina XX veka transport robe obavljan je pretežno železnicom. Zato su na svakoj manipulativnoj stanici postojali stanični magacini, u kojima je roba čekala "svoj voz", ili dalji transport. Građeni su po tipskim projektima. Poslednjih decenija najveći broj staničnih magacina je napušten.

Stanični magacin u Paraćinu

U neposrednoj blizini stanica, ili kraj pruge građena su i industrijska postrojenja, a u ravničarskim, ratarskim područjima i silosi.

Panorama železničke stanice Smederevska Palanka: stanični znak STOP, stanični magacin i silos

Vek glamura: Zlatno doba evropskih vozova

U periodu od 1885. do 1977. godine, srpskim prugama su gospodarili najluksuzniji vozovi sveta: Orient Express, Simplon Orient Express i Direct Orient Express. Od Beograda do Niša kretali su se istom rutom, da bi se u Nišu razdvajali: na istok ka Sofiji i Istanbulu, ili na jug "Solunskom prugom" ka Skoplju, Solunu i Atini.

Mapa evropske železnice u periodu 1921-1939 (izvor: Wikimedia)

Prugama Srbije prolazili su legendarni evropski vozovi

Izdvaja se nekoliko karakterističnih perioda saobraćanja istorijskih, glamuroznih evropskih vozova:
- 1876-1918: Od osnivanja do kraja Prvog svetskog rata (era čistog glamura).
- 1919-1945: Zlatno međuratno doba i prekid tokom Drugog svetskog rata.
- 1945-1977: Posleratni period do zvaničnog ukidanja redovnih linija.
- 2001-2009: Sporadični pokušaji obnove saobraćaja na skraćenim relacijama.

Muzejski primerci parne lokomotive i mehaničkog signala na stanici u Rumi iz vremena Orijent i Simplon Orijent ekspresa

O projektu: Digitalna arhiva industrijske baštine

Ova svedočanstva i priče o pruzi nastali su u okviru projekta "Industrijsko nasleđe na pruzi Orijent ekspresa kroz Srbiju" uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Projekat je realizovan u periodu 2020-2025. godina, na prugama kojima su, na teritoriji današnje Srbije, prolazili legendarni evropski vozovi ORIJENT EKSPRES (Orient Express) i SIMPLON ORIJENT EKSPRES (Simplon Orient Express).

Lokomotive "Plavog voza" koji je protokolarno koristio Josip Broz nalaze se na stanici u Topčideru

Tokom pet godina istraživanja, krećući se prugom od Šida do Dimitrovgrada i od Niša do Preševa dokumentovano je više od 150 železničkih stanica i stajališta. koje smo istražili i fotografisali, dokumentujući vredno sačuvano arhitektonsko i industrijsko nasleđe.

Trase vozova Orient Express i Simplon Orient Express kroz Srbiju

Rezultat putovanja i istraživanja su autentični zapisi i bogata fotografska arhiva koja odslikava trenutno stanje i čuva uspomenu na vek železničke kulture na ovim prostorima. Pogledajte deo nasleđa starog više od jednog veka. Dokumentaristički pristup obezbedio je autentične fotografije i zapise o pruzi, železničkim stanicama, stajalištima i pratećim objektima.

Pogledajte deo železničkog nasleđa, starog više od 100 godina.