PRIČE ZA ODBRANU BEOGRADA
Park prijateljstva - spomenar državnika XX veka
EPILOG ili ŠTA JE POSLE BILO
PARK PRIJATELJSTVA
→Na početku
→Druga generacija
→Epilog
→The Park of Friendship in New Belgrade (članak)
Vremenom svet su menjali opšti napredak, ali i turbulentni događaji. Neke od zemalja prestale su da postoje. Neki od lidera iz Parka prijateljstva završili su svoju političku karijeru, ponekad i život, pod tragičnim okolnostima.
Informativna tabla sa imenima 200 državnika, gostiju Beograda na ulazu u Park prijateljstva - maj 2025.
Nema pomoći
Ne čitajući, ne shvatajući i ne znajući ništa, neki su preškrabali, baš preškrabali, imena najpoznatijih državnika druge polovine XX veka, koji su posetili Jugoslaviju i Beograd i koji su zasadili svoje stablo u Parku prijateljstva.
Onda se njima pridružila i prva pomoć. Ni onima, kome je pomoć namenjena, ni onima, koji pomoć nude, POMOĆI NEMA!
Susret suprotstavljenih zemalja u Parku prijateljstva
Šireći se, Park prijateljstva postao je mala, neutralna teritorija, gde su političari, ponekad sukobljenih zemalja, zasadili jedni pored drugih svoje drvo: Južni - Severni Vijetnam; SSSR, Kuba - SAD; Zapadna Nemačka - Istočna Nemačka, Indija - Pakistan, Irak - Iran, itd.
No 156. (1986) - Kuba, FIDEL KASTRO (13. avgust avgust 1926–25. novembar 2016), predsednik.
No 65. (1977) - Savezna Republika Nemačka, VILI BRANT (18. decembar 1913–8. oktobar 1992), kancelar. Nakon otkrivanja špijunske afere bliskog saradnika, Brant je 7. maja 1974. godine podneo ostavku na mesto kancelara.
No 57. (1970) - USA, RIČARD NIKSON,(9. januar, 1913–22. april 1994), predsednik. Nakon afere Watergate, Nikson je dao ostavku 9. avgusta 1974.
No 95. (1976) - SSSR, LEONID BREŽNJEV (19. decembar 1906–10. novembar 1982), predsednik.
Kasniji životi državnika iz Parka prijateljstva
Kasnije živote mnogih lidera iz Parka prijateljstva oblikovali su turbulentni događaji, koji nisu poštedeli mlade, nestabilne države Azije i Afrike, ali ni vodeće zemlje sveta i njihove političare. Dešavalo se da neki od lidera iz Parka prijateljstva završe svoju političku karijeru, ponekad i život, pod tragičnim okolnostima. Primeri su:
- Alžir, AHMED BEN BELA (25.12.1916–11.4.2012), predsednik. U državnom udaru 1965. s vlasti ga je svrgao Huari Bumedijen.
- Indija, INDIRA GANDI - Indira Priyadarshini Gandhi (19.11.1917–31.10.1984), predsednik, ubijena u atentatu.
- Indija, RADŽIV GANDI (20.8.1944–21.5.1991), premijer, ubijen u atentatu.
- Rumunija, NICOLAE ČAUŠESKU, (13.1.1918–25.12.1989), predsednik, pogubljen tokom državnog udara.
- Švedska, SVEN OLOF PALME, (30.1.1927–28.2.1986), premijer, ubijen je u atentatu 28. februara 1986. godine.
- Etiopija, car HAJLE SELASIJE (23.7.1892–27.8.1975), nekada slavljen kao simbol afričke nezavisnosti, svrgnut je 1974. godine i 27. avgusta 1975. ubijen u zatočeništvu
- Libija, pukovnik MUAMER GADAFI (1942–20.10.2011), predsednik Libije, ubijen je tokom građanskog rata i NATO kampanje 2011. godine (slika 19).
- USA, RIČARD NIKSON (9.1.1913–22.4.1994), predsednik. Nakon afere Watergate, Nikson je dao ostavku 9. avgusta 1974.
- Savezna Republika Nemačka, VILI BRANT (18.12.1913–8.8.1992), dobitnik Nobelove nagrade za mir, kancelar, bio je primoran da podnese ostavku 1974. godine nakon velikog špijunskog skandala, poznatog kao afera Ginter Gijom.
No 48. (1976) - Indija, INDIRA GANDI (19. novembar 1917-31. oktobar 1984), premijer, poginula u atentatu.
No 166. (1988) - Indija, RAJIV GANDHI (20. avgust 1944–21. maj 1991), premijer, poginuo u atentatu.
No 80. (1975) - Švedska, SVEN OLOF JOACHIM PALME, (30. januar 1927–28. februar 1986), premijer, stradao u atentatu.
No 7. (1961) - Etiopija, car HAILE SELASSIE (23. juli 1892 - pogubljen 27. avgusta 1975)
Za razliku od tragično stradalih državnika, kraljica Elizabeta II, koja je posadila svoje drvo tokom državne posete 1972. godine, živela je dovoljno dugo da vidi i uspon i kraj tadašnje Jugoslavije.
Ovi primeri pokazuju da je Park prijateljstva postao više od ceremonijalnog prostora: pretvorio se u živu hroniku međunarodne politike. Drveće i dalje raste, čak i kada su mnogi lideri, koji su ga posadili, doživeli nasilne, dramatične, ili političke krajeve. Ovaj kontrast čini Park prijateljstva mestom kolektivnog sećanja, ali i arhivom sarkazma, delikatne prirode i istorijskog tumačenja.
Mesto Parka prijateljstva u urbanom razvoju Beograda
Urbane modifikacije Beograda, već izvršene i buduće, izazivaju izražena neslaganja suprotstavljenih grupa. U prvoj grupi su građani Beograda, zajedno sa arhitektama, urbanistima, istoričarima umetnosti. U drugoj grupi su aktuelni političari, koji odlučuju o Srbiji i Beogradu. Najkontroverzniji stavovi i mišljenja, koji izazivaju najveće otpore, odnose se na nekoliko događaja. Prvi je uklanjanje Savskog tramvajskog mosta.
Poslednji tramvaj prelazi Savski tramvajski most na pruzi za Novi Beograd, 12. avgust 2024.
Drugi događaj je nagoveštaj rušenja Beogradskog sajma. Ipak, čini se da su najveća neslaganja i sukobi povezani sa rušenjem zgrada Generalštaba, arhitekte Nikole Dobrovića. Skupština Republike Srbije donela je svoju najkontroverzniju odluku izglasavši "lex specialis", koji omogućava rušenje zgrada Generalštaba, oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Odluka je praćena izrazitim neslaganjem, ne samo u Srbiji već i u međunarodnim medijima (The New York Times, The Wall Street Journal, na primer). Međunarodne organizacije za zaštitu kulturnih dobara, imajući u vidu da su zgrade Generalštaba zaštićeno kulturno dobro, priključile su se odbrani Generalštaba.
Zgrade Generalštaba Vojske Republike Srbije, 14. jul 2025.
U kontekstu tih događaja čini se da je Park prijateljstva zaboravljen. Najnoviji odobreni urbanistički plan Novog Beograda pokazuje da je "Park prijateljstva" preimenovan u "Kompleks parka prijateljstva". Iako je naizgled došlo do neznatne promene imena, promena imena pruža mogućnost izgradnje neidentifikovanih objekata u Parku prijateljstva, što će posledično rezultirati njegovim potpunim uništenjem. Park prijateljstva je 2024. godine utopljen u razvojni projekat UŠĆE (deo Novog Beograda, smešten na ušću Save i Dunava). U novom, pobedničkom konceptualnom projektu, akvarijum i panoramski točak glavni su objekti, a Parka prijateljstva više nema.
Konceptualni dizajn razvojnog projekta „Ušće“ (izvor: www.gradnja.rs)
Na kraju
Park prijateljstva može se posmatrati ne samo kao originalni projekat, koji je kreirala jugoslovenska vlada, već i kao istorijski artefakt Pokreta nesvrstanih. U nekim slučajevima, on čuva priču, koja dovodi prijateljske ceremonije sadnje drveća u direktan kontrast sa tragičnim životima njegovih gostiju: Indira Gandi i Radživ Gandi su ubijeni, Hajle Selasije je svrgnut i ubijen, Vili Brant i Ričard Nikson bili su primorani da podnesu ostavke. Posmatrajući Park prijateljstva kao album, Park je sačuvao vrednosti davne međunarodne solidarnosti, ali istovremeno svedoči i o kratkoročnoj prirodi političkih prijateljstava.
Album učesnika Prve konferencije nesvrstanih zemalja, Beograd 1961 (izvor: Wikimedia)
Konačno, urbanisti bi trebalo da obezbede da Park prijateljstva i drveće sećanja budu deo njihovih budućih planova. Takođe, postojeće ploče sa imenom državnika, koji je posadio drvo treba sačuvati i zaštititi, s obzirom da su neke od njih oštećene, ili potpuno uništene.
Umesto uništavanja i rušenja Park prijateljstva mogao bi da postane jedinstveno mesto za izlaganje i smeštaj napuštenih artefakata, koji predstavljaju jugoslovensku istoriju iz druge polovine XX veka i ostatke jugoslovenskog socijalizma.
Delovi polomljenih bista Josipa Broza u Muzeju 25. maj
PARK PRIJATELJSTVA
→Na početku
→Druga generacija
→Epilog
Preuzmite članak:
→The Park of Friendship in New Belgrade
(članak)