PRIČE ZA ODBRANU BEOGRADA
Park prijateljstva - spomenar državnika XX veka
EPILOG
Park prijateljstva u Novom Beogradu osnovan je 1961. godine, povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu. Ideja je bila da prisutni državnici u parku zasade po jedno stablo i simbolički oforme "Aleju mira".
Park prijateljstva, maj 2025.
Inicijativu za osnivanje "Parka prijateljstva" u Novom Beogradu pokrenuli su 1961. godine "Mladi gorani". Povod je bio оdržavanja Prvе kоnfеrеncijе "Pokreta nеsvrstanih" u Bеоgradu 1961. gоdinе. Za lokaciju parka odabran je prazan prostor, nedaleko od palate Izvršnog veća i Dunava. Na raspisanom konkursi usvojen je projekat arhitekte Milana Pališaškоg. Veličina parka je 16,4 ha.
Park prijateljstva, simbоl bоrbе za mir i jеdnakоst svih narоda u svеtu
Ideja je bila da prisutni državnici zasade u parku po jedno stablo i simbolički oforme "Aleju mira", koja je predstavljala centralnu osu - koridor parka.
Imajući u vidu dugovečnost biljke odabran je platan (Platanus x acerifolia). Sa ciljem da se krošnje spoje i obrazuju jedinstveni koridor stabla su sađena na međusobnom rastojanju od 8 m.
Prvo stablo zasadio je 7. septembra 1961. godine predsednik Federativne narodne republike Jugoslavije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih Josip Broz Tito.
Prvo stablo u Parku prijateljstva posadio je Josip Broz Tito 7. sepotembra 1961. godine
Tokom 2017. godine počelo je sa restauracijom i obnovom
parka, da bi marta 2019. godine Park prijateljstva bio
ponovo zvanično otvoren.
Pоslеdnji zvaničnik kоji jе pоsadiо drvо za vrеmе pоstоjanja Sоcijalističkе Fеdеrativnе Rеpublikе Jugоslavijе biо jе rumunski prеdsеdnik Jоn Ilijеsku, kоji jе 1991. gоdinе zasadiо 194. stablо u parku.
U "Aleji mira" simetrično je zasađeno 28 stabala.
(1961) - Cejlon / Šri Lanka, SIRIMA RATWATTE DIAS BANDARANAIKE - Sirimavo Bandaranaike (17. april 1916–10. oktobar 2000), premijer
margina
No 25. (1961) - Ujedinjena Arapska Republika, GAMAL ABDEL NASSER (15. januar 1918-28. septembar 1970), predsednik
No 23. (1961) - Indonezija, AHMED SOEKARNO, (6. jun 1901–21. jun 1970), predsednik
(1961) - Burma / Myanmar, U NU (25. maj 1907–14. februar 1995), premijer
No 24. (1961) - Republika Kongo - Leopoldvil / Kinšasa, CYRILLE ADOULA, (6. jun 1901–21. jun 1970), predsednik
No 22. (1961) - Kambodža, princ NORODUM SIHANOUK (31. oktobar 1922–15. oktobar 2012), kralj
No 20. (1961) - Jemen, princ SAIFUL ISLAM AL-HASSAN of YEMEN, kralj
No 7. (1961) - Etiopija, car HAILE SELASSIE (23. juli 1892 - pogubljen 27. avgusta 1975), car
No 9. (1961) - Somalija, ADEN ABDULLAH OSMAN DAAR (9. decembar 1908-8. juni 2007), predsednik
No 18. (1961) - Nepal, šah MAHENDRA BIR BIKRAM SHAH DEV (11. jun 1920–31. januar 1972), kralj
No 16. (1961) - Sudan, IBRAHIM ABBOUD, predsednik
No 19. (1961) - Ekvador, HOSE JOAQUIM SILVA, ambasador
No 8. (1961) - Bolivija, FELMA VALORDE, ministar prosvete
No 4. (1961) - Irak, JAWAD al-MALIKI (NOURI KAMIL MUHAMMAD-HASAN), podpredsednik
No 6. (1961) - Liban, SALAM (NAWAF ABDALLAH SALIM SALAM), premijer
No 3. (1961) - Tunis, HAKIB BOURGUIBA (3. avgust 1903–6. april 2000), predsednik
No 5. (1961) - Indija, JAWAHARLAL NEHRU (14. novembar 1889–27. maj 1964), premijer
No 11. (1961) - Gana, FRANCIS KWAME NKRUMAH (21. septembar 1909–27. april 1972), predsednik
No 12. (1961) - Kipar, Arhiopiskop MAKARIOS III (Michael Christodoulou Mouskos)(13. avgust 1913–3. avgust 1977), predsednik
No 13. (1961) - Alžir, BENYOUCEF BENKHEDDA (23. februar 1920–4. februar 2003), guverner
No 26. (1961) - Tanganjika / Tanzanija, JULIUS KAMBARAGE NYERERE (13. april 1922–14. oktobar 1999), predsednik