Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Novo Miloševo (Beodra i Karlovo)

Novo Miloševo zaokružilo je dva mesta: Beodru i Karlovo, u kojima se istorija doživljava kroz snimljene i nesnimljene filmske priče.

Malo drugačiji pogled na crkvu Marije Magdalene, Novo Miloševo, Novi Bečej

Malo drugačiji pogled na crkvu Marije Magdalene

Novo Miloševo nalazi se na polovini puta Novi Bečej - Kikinda, na oko 20km od Novog Bečeja. Put je dobar, nema previše vozila, ali nije potrebno da se žuri. Na poljima kojima se prolazi, posebno leti, u pravilnom ritmu smenjuju se žuta i zelena boja. Žuti su suncokret i strnjike, zelen je kukuruz. Dobar momenat da se uradi dosta dobrih fotografija, ili samo da se posmatra promena boja i oblika. Po popisu stanovnika iz 2011. godine u Novom Miloševu ima 2147 domaćinstava u kojima živi 5930 stanovnika.

Na ulazu u Novo Miloševo, Novi Bečej

Na ulazu u Beodru

Novo Miloševo urbanistički je potpuno organizovano mesto. Prostire se pravcem sever - jug, kraj puta za Kikindu. Selo je dugo oko 5km. Lako je uočljiv neproporcionalan odnos dužine i širine, koji objašnjava istorija Novog Miloševa. Naime, Novo Miloševo istovremeno je i staro i novo mesto. Za razvoj mesta značajan je XVIII vek, kada su oformljena, u ovim ili sličnom obliku, dva naselja: Beodra i Karlovo (kasnije: Dragutinovo). Beodra se nalazi u južnom delu mesta, prema Novom Bečeju, a Dragutinovo je na severu, prema Kikindi i Bočaru. Posle Drugog svetskog rata sela su administrativno spojena u jedno mesto: Novo Miloševo.

Beodra

Na osnovu izveštaja revizora Johana Jakoba Erlera iz 1773. u Beodri živelo je pretežno srpsko stanovništvo. Zabeležio je i da su u Beodri postojale pošta i kambijatura (stanica za zamenu poštanskih konja). U to vreme Beodra je bila samo komorsko naselje i nije bila uključena u Banatsku vojnu granicu. Značajnija kolonizacija Mađara dogodila se 1796. godine, kada su naseljeni na posed vlastelina Bogdana Karačonjija (Karátsony). Poštujući pravila kolonizacije o urbanističkom i socijalnom uređenju naselja, jedan od prvih objekata u Beodri bila je katolička kapela, izgrađena 1796. godine.

Crkva Marije Magdalene u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Crkva Marije Magdalene u Beodri, završena 1842. godine

Dolazak u Beodru, iz pravca Novog Bečeja, nagoveštavaju tornjevi crkve Marije Magdalene. Crkva Marije Magdalene građena je u periodu 1838-1842. Izgradnju, kao svoju zadužbinu, finansirali su vlastelini Lajoš i Laslo Karačonji. Zato je crkva dobila dva tornja - za svakog brata po jedan.

Vašar u Beodri, Novi Bečej

Vašar u Beodri

Za razliku od nekih drugih letnjih dana, kada je malo ljudi na ulicama, tog dana, kada sam posetio Beodru, u selu je bio verski praznik. Dosta je ljudi oko crkve, ali i na vašaru, u uskoj ulici kraj crkve. Kada se pođe glavnom ulicom dalje, skoro da nema prolaznika. Potpuno je isto i u poprečnim ulicama, čiji lepi drvoredi vode nekuda izvan horizonta.

Dok idem od crkve Marije Magdalene ka centru, prisustvujem javnom času istorije o Beodri i Karlovu. Teško mi je da kažem da je Novo Miloševo selo. Ne samo zbog veličine mesta, već pre svega zbog istorije, na koju moram da se vratim. Istorija Beodre i Karlova (Dragutinova) sasvim je dobra osnova za više filmskih scenarija, različitih žanrova. Ne bih išao suviše u prošlost, dovoljno je da se pođe od XIX veka i porodice Karačonji. Izgradili su pomenutu crkvu i dva dvorca. Jedan je doživeo današnje dana, od drugog je samo malo materijalnih ostataka i nekoliko fotografija. Gradeći svoja imanja i bogatstvo, razvijali su i modernizovali i samo mesto. I u to vreme teško je moglo da se kaže da je Beodra samo jedno od banatskih sela.

Dvorac Karačonji u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Beodra, Dvorac Karačonji

Svakako, bilo bi zanimljivo videti kako se odvijao život u Beodri u to vreme i šta se dalje dešavalo s familijom Karačonji tada i kasnije. Zna se da je 1802. umro Adeot Koročanji. Imovinom je od 1809. upravljala njegova udovica, inače zakonski staratelj sinovima Luki i Avgustinu. Vek kasnije, 1929. ubijen je službenik Teodorović,  za vreme podele zemlje agrarnim interesentima, na imanju Karačonji. Ubistvo su izvršila braća Pajić iz Dragutinova, tvrdeći da je zemlja njihova, jer su je ranije kupili od Karačonijevog zastupnika.

Jedan od najznačajnijih događaja u Beodri bilo je otvaranje železničke pruge Kikinda - Zrenjanin. Prvi voz u železničku stanicu Beodra u Novom Miloševu stigao je 8. jula 1883. godine (železnička stanica Beodra).

Železnička stanica Novo Miloševo (Beodra)

Železnička stanica Beodra (Novo Miloševo)

Druga, ili nekoliko sledećih priča, naslanjaju se na preživeli dvorac Karačonji. Posle Drugog svetskog rata bio je dom za ratnu siročad, pa škola, pa popravni dom, pa fabrika hemijskih proizvoda. A danas se više ne zna šta je. Zatvoren je za posete i teško je prepoznati nekadašnja prefinjena arhitektonska rešenja, bogatu istoriju, a i zamisliti kako bi mogao da izgleda - kad bi se sredio. U drugoj priči, dvorac je mesto dešavanja. Rat je kratka, ali teška reč. Posebno teška za decu, koja su tokom Drugog svetskog rata ostala bez roditelja i porodice. Neposredno posle rata, otvoreni su domovi za ratnu siročad u više mesta u Vojvodini, a jedan od njih i ovde, u  Beodri. Nova vlast pokušavala je, osim staranja o deci, da im život u domu učini manje stresnim. Tako je, u aprilu 1949. godine, za vaspitače u dečjim domovima Krušedol, Futog, Bela Crkva, Novo Miloševo, Kikinda, Uzdin, Srbobran, Subotica i Vršac održan seminar "Uticaj domskog kolektiva na razvoj volje".

Deo ratne siročadi proveo je određeno vreme u dvorcu Karačonji. Ne znam kako su ta deca nastavila život, a bilo bi lepo da bar neko to zna! Znam samo da je jedan od tih dečaka postao izuzetan sportista i kako to sportski novinari kažu: „legenda“.

Beodra pre 200 godina, a vreme sadašnje

Događaji s početka XIX veka u Beodri mogli bi da budu deo današnih novinskih hronika.

Tako je 1801. kapetan Tormaši sa dva konja prevozio ranjenike iz Beodre u Novi Bečej. Godinu dana kasnije urađen je spisak dužnika nemačke nacionalnosti, koji nisu platili državni porez za 1801. godinu. Sudska istraga povodom tužbe Sime Ranskog, kolona iz Beodre, da ga je upravnik vlastelilnstva Konstantin Sima Birovljev batinao, vođena je 1804. godine.

U novembru 1806. cela Beodra sukobila se sa Jozefom Moldovanom za vreme skupljanja i prevoženja ječma prema vlastelinskom magacinu. Tih godina raspisana je poternica za izvesnim Rumunom Jovanom Kosćanom (Joannes Kosztyán), poreklom iz Beodra, koji je pobegao nakon hapšenja za delo ubistva. Posebno je zanimljiv spor meštana Beodre i kontribuenta Luke Grujina. Naime, Luka koristi pustaru, a porez plaćaju meštani Beodre.

U septembru 1810. godine pokrenuta je inicijativa da se u Beodri uzgaja pamuk. Obezbeđeno je seme i dostavljana su uputstva na latinskom i drugim jezicima o uzgoju pamuka. Nema podataka kako se sve to završilo.

Sredina XIX veka bila je prilično turbulentna. Vlast se raspitivala o političkom stavu Vendelina Heima, upravnika pošte u Beodri. Kada su se uspostavili mir i red, Antonu Rauhu  (Anton Rauch), nadničaru iz Beodre, izdata je isprava za put u inostranstvo, čak u Srbiju.

Letnja ulica u Beodri, Novi Bečej

Letnja ulica u Beodri

Završio se Prvi svetski rat, pa su rađene nova agrarna reforma i kolonizacija. Spisak domaćih agrarnih interesenata zemljoradnika, zanatlija i mesnih dobrovoljaca urađen je 1930, a molbe za dodelu slobodnog agrarnog zemljišta i dalje su stizale. Poseban problem u celom Banatu, pa i Beodri, bile su stočne epidemije vrbanca (crveni vetar) i sakagije.

Konačno, nakon Drugog svetskog rata, u periodu od 1946, do 1950, nastavlja se sa agrarnim reformama i kolonizacijama. Prikupljani su podaci o mestu i republici odakle je kolonistička porodica došla, mestu gde je naseljena, članovima poridice upisanim u molbi za kolonizaciju, članovima porodica na koje je primljena zemlja, o članovima porodice, koji su ostali, ili su se vratili u stari kraj, o članovima kućne zajednice, koji su poginuli u ratu, streljani, ili umrli u partizanskim jedinicama, ili zatvorima, o imaovnom stanju (kuće i zemljišta) porodice u starom kraju.

Karlovo (Dragutinovo)

Prva značajna kolonizacija Karlova počela je 1751. godine. Na osnovu izveštaja revizora Johana Jakoba Erlera iz 1773. u Karlovu živelo je pretežno srpsko stanovništvo. U to vreme Karlovo je bilo komorsko naselje i nije bilo uključeno u Banatsku vojnu granicu.

Nastavljajući priče, započete u Beodri, značajno je pomenuti Dragoljuba Bešlina (1919-1996). Koliko mi je poznato, nije objavio autobiografiju, ali su verovatno, tu u Karlovu, nastajale njegove prve vizije aviona, dovoljne za posebnu priču. Pomenuo bih i Đuru Jakšića. Rodio se u Karlovu i u Karlovu je proveo nekoliko prvih dana života, a onda je porodica otišla u Srpsku Crnju. Dolazim do filmova, koji se svrstavaju u avanturistički žanr. Po podacima, koje nisam proverio, poreklo porodice Popov vezuje se za Karlovo. Porodica se seli u Titel, a u Titelu se rodio Dušan Popov. Dušan Popov bio je obaveštajac. Radio je za više država, koje su to lepo plaćale. Tako je, pored uzbudljivog, vodio i vrlo privlačan život po mondenskim mestima i hotelima, život kakav pristaje samo velikim špijunima. Deo života Dušana Popova bio je osnova romana njegovog prijatelja Jana Fleminga. Pa kad se sve to pretočilo u film, nastao je Džems Bond, ili Agent 007.

Jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Karlova bilo je otvaranje železničke pruge Kikinda - Zrenjanin. Prvi voz u železničku stanicu Beodra u Novom Miloševu stigao je 8. jula 1883. godine (železnička stanica Karlovo).

Železnička stanica Novo Miloševo (Karlovo)

Železnička stanica Karlovo (Novo Miloševo)

Na putu od Beodra ka Karlovo, nalazi se stara zgrada Žitnog mlina. U dvorištu je kotarka u kojoj je današnji muzej „Kotarka“. Nisam ga posetio, ali čuo sam da preovlađuje etnografska zbirka predmeta iz Novog Miloševa i okoline.

Žitni magazin u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Beodra, Žitni magazin

Nedaleko je srpska pravoslavna crkva u Beodri. Nije velika, ali deluje vrlo skladno i elegantno, s tornjem i obaveznim crkvenim satom. Nažalost, sat je stao nekog dana oko osam sati. Mogli bi u Beodru da navrate majstori-sajdžije, koji su popravili sat na crkvi u Kumanu.

Srpska pravoslavna crkva u Beodri, Novo Miloševo, Novi Bečej

Srpska pravoslavna crkva u Beodri

Drvored kestenova vodi dalje, ka centru Novog Miloševa. Ulica je uglavnom sačuvala arhitektonski duh banatskog mesta. Retke su sasvim nove kuće, a stare su najčešće sređene i okrečene, pa nije teško zaključiti da ljudi ne napuštaju Novo Miloševo baš često.

Stara seoska kuća, s lepom ukrasnom plastikom na fasadi, Novo Miloševo, Novi Bečej

Stara seoska kuća, s lepom ukrasnom plastikom na fasadi

Kada se prođe centar mesta, s velikim parkom i osnovnom školom, ulazi se u Karlovo. Karlovom dominira crkva svetog Arhangela. Izuzetno velika crkva, na kojoj se ovih dana izvode radovi na sređivanju fasade. Završena je 1842. godine.

Crkva svetog Arhangela u Dragutinovu, Novo Miloševo, Novi Bečej

Dragutinovo, Crkva svetog Arhangela

Unutrašnjost crkve prati veličinu samog hrama i pokazuje značaj mesta u vreme izgradnje, kao i prefinjen ukus i kulturu tadašnjih stanovnika Karlova. Ističu se veliki ikonostas s vrednim ikonama i svodovi oslikani freskama u renesansnom maniru.

Ikonostas u crkva svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ikonostas u crkva svetog Arhangela

Pažnju privlači, a verovatno je i značajna, ikona „Plavog anđela“. Lepota ovog dela se oseća, zrači optimizmom, prija koloritom.

Ikona Plavog anđela u crkvi svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ikona Plavog anđela u crkvi svetog Arhangela

Deo poznatih ljudi, koji se vezuju za Karlovo, već sam pomenuo. Dodaću još jedno ime: Teodor Pavlović. Teodor Pavlović osnovao je „Serbski narodni list“, koji je kasnije promenio naziv u „Serbske narodne novine“. Baveći se novinarskim poslovima, bio je urednik i sekretar „Letopisa Matice srpske“.

Bista Teodora Pavlovića u porti crkve svetog Arhangela, Novo Miloševo, Novi Bečej

Bista Teodora Pavlovića u porti crkve svetog Arhangela

U Novom Miloševu, u Dragutinovu, nalazi se muzej porodice Žeravica. Reč je, pre svega, o muzeju poljoprivrednih mašina. Ovo je retka prilika da se na jednom mestu vide eksponati, koji ilustruju istoriju razvoja traktora.

Traktori iz muzeja Žeravica, Novo Miloševo, Novi Bečej

Traktori iz muzeja „Žeravica“

Tu sam, posle mnogo godina, ponovo video vršalicu (dreš). Setio sam se scene, koju sam nekada često viđao: mnogo ljudi, vreo letnji dan, prašina, pa džakovi puni žita, a u središtu je crvena vršalica.

Crvena vršalica (dreš), eksponat u muzeju Žeravica, Novo Miloševo, Novi Bečej

Crvena vršalica (dreš), eksponat u muzeju „Žeravica“

Karlovo pre 200 godina, a vreme sadašnje

Događaji iz XIX veka u Karlovu mogli bi da budu deo današnih novinskih hronika.

Početkom XIX veka meštani Karlova redovno su plaćali crkveni porez, a Pantelija Urošev primio je 20. aprila 1804. godine naknadu za vojnu službu u iznosu od 250 forinti.

Sredina XIX veka bila je ustanička godina u Mađarskoj, pa i u Banatu. Vođena je istraga o sudbini Srba, stanovnika Karlova, koji su nestali 6. avgusta 1849. godine, kada su vojne jedinice mađarskih ustanika prilikom povlačenja prošle kroz Karlovu. Priloženi su lični opisi nestalih Srba iz Karlove. Tako 1851. godine Anton Kovačić, komesar za Gornju Bačku, izveštava da se sedmorici stanovnika Karlova: Vasi Mirkovu, Đeni Mirkovu, Vasi Vujiću, Živi Milinkovu, Ferku Vujiću i Savi Bestinu, koje su 6. avgusta 1850. godine napali mađarski ustanici (insurgenti), izgubio svaki trag.

Zabeleženo je i da je Magistrat Kikinde 1851. godine pristrasno i samovoljno odredio granicu između Velike Kikinde i Karlovo, a na štetu Karlova.

Kada se završio Prvi svetski rat, nova država Kraljevina Jugoslavija, osim kolonizacija, organizovala je novi školski sistem. Između ostalog, određene su plate i naknade "opštinskim zabaviljama", a Srpska pravoslavno crkvena školska opština finansirala je srpske, narodne veroispovestne osnovne škole.

Zašto posetiti Novo Miloševo

Napisao sam samo deo priče, ili priča, o Novom Miloševu i video sam samo delove Novog Miloševa.

Ulica u Beodri, kuća na uglu, Novo Miloševo, Novi Bečej

Ulica u Beodri, kuća na uglu

Međutim, ne bez napora, uspeo sam da povežem različite nazive delova Novog Miloševa s geografskim odrednicama i ljudima, koje se za njih vezuju. Na stvarnom mestu događaja odgledao sam nekoliko filmova različitih žanrova. Jedno letnje prepodne suviše je malo za celovitu priču. Vratiću se ponovo, siguran sam! Ukoliko želite svoje priče o Beodri i Karlovu, posetite Novo Miloševo.

 

U Novom Miloševu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • prijatelju Andreu Karolju na vožnji, strpljenju, druženju i pričama o Beodri i Karlovu.