Kako odabrati "pravi put"
Kada se napuste glavni putevi, sporijom vožnjom, biciklom ili peške, stiže se do najlepših, skrivenih mesta u Srbiji. Zato ne čudi što su baš tim mestima najlepše priče posvetili: Jovan Cvijić, pa Evlija Čelebija, Feliks Kanic, Džon Rid, Arčibald Rajs, Rebeka Vest.
Lepa mesta u Srbiji
Tajne lepih, a zaboravljenih i skrivenih mesta u Srbiji
Aldinac je slikovito, pogranično selo na srpsko-bugarskoj granici. Lepe, ponekad napuštene kuće, ostaju da čuvaju vinova loza, zdravac i šimšir.
Amajić krene od Drine, pa se popne na vrhove Zbira, sa kojih su najlepši pogledi na Zvorničko jezero, okolna sela i bosanske planine.
Arilje se poljima ogradilo prema Velikom Rzavu i Moravici, a grad se zaklonio drvoredima i velikim Gradskim parkom - tek da ostane svoj.
Ariljski malinjaci i berba malina
Ariljski malinjaci najlepši su na niskom, jutarnjem suncu, kada se senkama izdvoje od okoline, a ariljske maline najslađe su trećeg dana.
Bajinci su selo lepih, rasutih mahala. Iz njih su odlazili crnotravski neimari da grade najvrednija beogradska zdanja. U građevinskim pauzama zidali su po sopstvenim projektima svoje domove.
U Banjski Dol može se stići biciklom, dolinom Jerme. Sledite samo tragove trnskih majstora i bićete na pravom putu.
U Bankovcu letnji dan je tih, fudbalsko igralište je spremno za utakmicu, a senovite bašte u dvorištima su mesta na kojima ćete, veravatno, popiti sok od borovnica i šumskih jagoda.
Priča o Belom Potoku najtačnije se može ispričati foto-turom kroz selo. Ulazak u selo obeležen je znakom sa soliterima. Ne brinite, solitera nema.
U mahalama sela Bilo bile su na ceni "bande", koje su rasturale političke mitinge na Borovskom polju. Ovih dana, u mahalama se suše šljive i peče rakija.
U Bistrici, zvanično napuštenom selu, crnotravski neimari, znanjima i veštinama, tradicionalne kuće pretvaraju u reprezentativne objekte.
Bjeluša je i prostor i selo. Bjelušu, raširenu po brdima oko Malog Rzava, nije moguće posetiti. Tajnovita Bjeluša otkriva se strpljivo - kao i svaka druga tajna.
U Bliznaku ljudi su podeljeni. Polovina dugo je već u Evropskoj uniji, pretežno u Austriji. Druga polovina ostala je u selu. I jedni i drugi najviše vole Bliznak.
Za Bočar se zna od XIII veka. Velika imanja menjala su vlasnike. Novi vlasnici rušili su stare, a gradili nove, svoje dvorce.
Boljev Dol je prelepo selo na Staroj planini, kraj drevnog puta za Sofiju i Carigrad, kojim su prolazili Rimljani, Turci, Čerkezi, Kukljaci, Bašibuzuci.
Božinovac se od osnivanja sela nije menjao. Tu je najlepša seoska česma, koju sam ikada video, a noć je prepuna slavuja i zvezda.
Braćevci se nalaze na Staroj planini, u podnožju Vidiča. Prvi zapisi o selu i četiri udovice su iz 1447. godine.
Selo Brasina spušta se sa Gučeva sve do Drine, a svaki deo sela ima svoju priču - deo scenarija za omnibus film.
Za Brekovo trebalo bi putovati što sporije. Iza svake krivine otvara se pogled na neki od zaseoka, a u Brekovu u kadar ulazi i Crkva svetog Nikole.
Selo Breznica produžilo se duž Brezničke reke, pa dok je reke, dotle je i sela. Na kraju dvorišta, kraj same šume su kuće sa stogodišnjom garancijom.
Selo Brod širilo se s obe strane Vlasine, a l'Art nouveau je putujući Evropom u Brod stigao 1905. Mahale, za koje nije bilo mesta kraj Vlasine, popele su se na okolna brda.
Deo života Bučja odvija se kraj puta Boljevac – Knjaževac. Onaj drugi, zanimljiviji i tajanstven, odvija se od podnožja ka vrhovima Tupižnice.
Prostori sela Budišić potpuno su neuravnoteženi. Manji deo je prema Drini, veći u brdima. Ravnotežu, međutim, uspostavljaju pravilno raspoređene panorame sela.
Caparić je slikovito selo, okruženo spektrom boja i oblika šuma, njiva i vinograda, poređanih po sunčanim brdima - sve do okolnih zaseoka.
Crkva svete Trojice naizgled je sasvim obična. A kad se uđe u portu, u njoj se razvija više neobičnih, omnibus priča: o crkvi i ljudima koje je povezala.
Crkva svetog Ilije opstaje već dugo na samom vrhu Gradine. Čisto bela i iskrena, s kamenim krovom i pogledom na sve okolo, jednostavno: prija.
Ako se pođe od obale Drine, pa preko Jagodnje do Mačkovog kamena, sve vreme ste u Crnči. Ponekad se okrenite i pogledajte maglovitu Drinu.
Pored Drine je usko Culinsko polje, a od seoske crkve počinje blagi uspon ka zaseocima Culina, rasutim sve do Čavčića.
Čitluk je oduvek bilo malo selo. To, međutim, nije smetalo da Donji Čitluk prisvoji deo Drine, a Gornji zauzme Amajićke njive ispod Kuta.
Tajne sa sabora na Čobancu i vilama, koje tu navrate noću po mesečini, govore se u poverenju. A zbog različitih cvetića i biljčica, Čobanac sam proglasio za botaničku baštu.
Selo Čuka skupilo je nekoliko mahala, rasejanih po okolnim brdima. Neke od kuća napuniće sto godina, a izvori pitke, hladne vode u dvorištima nisu presušili.
Darkovce je sa svojim mahalama bilo najveće selo crnotravskog kraja. Sedamdesetih godina ljudi su otišli, a dve školske zgrade ostale su prazne.
Mahala Dećeve živi treći život. Prvi su okončali bugarski fašisti, drugi se završio kada su ljudi otišli. U sadašnjem ljudi se vraćaju svojoj mahali.
Teško je reći šta je u Dobračama najlepše. Da je priča o više sela, rekao bih: sva su lepa. U ovom slučaju lepi su kanjon Panjice, Dobračko polje i sve ostalo.
Dobro Polje je filmski studio bez glumaca na otvorenom, a na nekoliko fotografija bez ljudi, stanu istorija sela i istorija četiri države.
Dobropoljsko polje je polje uspomena na žrtve svih mogućih ratova, koji su prošli ovim krajevima.
Dojčinovci su mahala na ivici Vlasina Rida. Sa cvetnih livada širi se pogled na Vlasinsko jezero. Iz Dojčinovca je ratnik Gavrilo, poginuo 1915, u 25. godini.
Donja Borina prati tok Borinjske reke: od crkve i fudbalskog terena, pa uz reku pored vodenice i dalje. Ako poželite, možete pohađati ubrzani kurs kovanja "damaskus" noževa.
U Donjoj Sokolovici uspešno se gajila „oblačinska višnja“. Ovih dana crtaju se ruže vetrova, ali klima više prija višnjama i Najdanovim krugovima.
Donja Trešnjica - Mali Zvornik
Selo Donja Trešnjica zauzima doline Boranjske i Male reke. Nastala je pre više od 200 godina, kada su zasađene i lipe, koje još uvek cvetaju u centru sela.
Donji Krivodol je staro selo, na raskrsnici drevnih puteva. Najlepši je kraj Visočice: danju zbog belih kuća na obali, noću zbog pogleda na zvezde.
Drusunci su mahala sela Rajčetine. Cveće u maloj seoskoj bašti miriše na cveće. Tri jelke za sećanje i u ratu spaljena, a ovih godina popravljena dedina kuća, doživeće stote godine..
Gornja Trešnjica počinje skoro na samoj obali Drine, širi se dolinom reke Trešnjice sve do Klisure reke Trešnjice - specijalnog rezervata prirode.
Selo Gornje Gare rasulo se sa svojim mahalama po brdovitim i šumovitim predelima oko dva-tri seoska puta. U centru sela su uspomene na žrtve ratova i napuštena škola, čije zvono još uvek radi.
Gradište je jedno od 22 sela u knjaževačkoj oblasti Zaglavak. U okolnim rekama i potocima živi rečni rak, a rudnik zlata, srebra, bakra i olova više ne radi.
Selo Gradska smestilo se s obe strane starog Carigradskog druma, prateći Gradsku reku.
Bujna vegetacija, a potoci teku skoro svakim sokakom. Kada ovlada nesnosna, letnja vrućina, dođite u Grapu. Osim toga, u Grapi je ljubav slatka.
Grivska je kao pozorišna bina. Pre podne na sceni je Donje polje, popodne Gornje polje. Izložba Tomosovih mopeda je od 9-11h, ulaz je slobodan.
Izvaricu okružili su reka Mlava i brdo Taoci. Ostavili su dovoljno prostora da se napravi selo, zaseju kukuruz, pšenica i livade s pogledom na selo.
Jabukovik je selo sa širokim pogledom na crnotravska brda, a seoska škola i dvorište sačuvali su najverniju sliku prošlih vremena.
Jošanica se pomerila s glavnog puta. Kuće s malim, seoskim baštama i vinjagama izmestila je iz centra. A kraj ograda mirišu ruže na slatko.
Selo Kalna smestilo se iznad drevnog Carigradskog druma, škola je osnovana pre više od 130 godina, u centru su spomen-park, posvećen žrtvama svih ratova i Zadružni dom sa etnološkom zbirkom, a ljudi je sve manje.
Kad reka Panjica stigne nekim tajnim putevima do Vodene pećine, svoj dolazak najavljuje spektaklom: kaskadama i vodopadom.
Krepoljin je bio opštinska varoš. Opštine više nema, tu su krepoljinske kafane. A put Petrovac - Žagubica podseća na jedno od vrtoglavih čuda bečkog Pratera.
Krivi Del razlikuje se od ostalih crnotravskih sela. Ljudi se više bave poljoprivredom, a zidarski zanat zamenili su pinterskim, pa su stigli do Zaječara i Makedonije.
Krstićevo je malo selo na putu za Dobro Polje. Za ljudima, koji su napuštali selo, ostali su lepi primeri narodne arhitekture.
U Krupaji smenjuju se kuće s davno izlivenim, betonskim ogradama i kuće dospele iz cele EU. A u centru sela je najiskrenija priča o dedi i unuku.
O Kruščici ništa se ne može saznati dok se ne popne na neko od seoskih brda. Možda je najbolje poći kroz šume i preko brda, putem iz Severova.
Kumane je lepo, banatsko selo. Od kada se preselilo sa obala Tise, u selu vladaju urbanistički, komunalni red i bele ili pastelno okrečene kuće.
Laznica jedno je od većih homoljskih sela. Nove kuće su u sokacima s pogledom na centar. Laznička polja idu sve do Valja kum Peštera.
Ako prolazite kroz Lepenu, zastanite i popričajte s meštanima. Ili, nekog lepog dana krenite biciklom baš za Lepenu. Prijaće i vožnja i tišina u selu.
Na mestu, na kome je nastalo selo Lipa, bile su lipe i reka Lipa. Sela više nema. Ostale su lipe i reka Lipa - da se selo ne zaboravi.
Mačkov kamen (kota 924), mali prostor od desetak km2 bio je u septembru 1914. godine poprište jedne, verovatno, najtragičnije bitke u Prvom svetskom ratu.
Mali Zvornik jedan je od najmlađih gradova u Srbiji. Ima svoju hidroelektranu, svoje majdane, svoj Tajni grad, deo Zvorničkog jezera i Drine. Osim toga, mnogo voli da se slika.
Manastir Klisura sklonio se u stranu, uz samu ivicu Brusničkog krša. Nije pomoglo. Pljačkan je i paljen. Nakon svega, opet živi i lepo je posetiti ga.
Manastir Sveta Trojica - Čitluk
Manastir Sveta Trojica u Čitluku nastavlja viševekovni duhovni život čitlučkih crkvi, a posetioce srdačno dočekuje igumanija Jefimija.
Medveđica je čarobno mesto s livadama, potocima i vodenicom. Možda baš zato, ispod stogodišnjih vinjaga vise bosiljak i neke vrlo čudne travke.
Milanovac se naselio kraj reke Krupaje, prisvojivši čarobno Krupajsko vrelo. Namerno, reka baš kraj Milanovca pravi luk i ostavlja prostor za kuće i njive.
Prateći reku, Milatovac se povukao s puta na kraj kotline, a reka je dobila ime. Moguće je da se jedno strašilo nađe u njujorškom muzeju MOMA.
Mlačiške Meane smestile su se na jedan od ogranaka Carigradskog druma. Meana i odmorišta više nema, ali sunčan, julski dan dovoljan je da se seoski sokaci zavole već na prvi pogled.
Mlačište ima tri verzije neproverene istorije. Ljudi je sve manje, ali još uvek opstaju lepa seoska domaćinstva i sećanja na stradale junake.
Novi Bečej ima Tisu i cvetni Tiski kej. Polazeći od centra, pružaju se ulice, svaka lepša i duža od one prethodne - sve do Vranjeva.
Novo Miloševo zaokružilo je dva mesta: Beodru i Karlovo, u kojima se istorija doživljava kroz snimljene i nesnimljene filmske priče.
Obradovce je napušteno selo na kraju uskog, šumskog puta. U čudesno lepe, stogodišnje kuće, na livade i bašte vrate se ljudi leti, pa se učini da nikada nisu ni odlazili.
Osanica je autohtono vlaško selo. Ima Osaničku reku i klisuru - Prerast Kasonje. Zbog magije ili lepote, rekom i klisurom prolazi se bez obuće.
Ostrozub je lepo, ali napušteno selo na padinama Čemernika, do koga se, sa Čobanca, dolazi lavirintom šumskih puteva.
Pavličane su lepo selo kraj ogranka drevnog Carigradskog druma, a stogodišnja česma-zadužbina nikada nije presušila.
Pešterska visoravan nalazi se u jugozapadnoj Srbiji. Zatalasani, kraški reljef prostire se na nadmorskoj visini između 1100-1250m.
Petačinci su najjužnije selo dimitrovgradske opštine. Nalaze se pored reke Jerme, uz samu bugarsku granicu, a ceo život stane na 5-6 fotografija.
Planinica je više puta deljeno selo, u blizini Dimitrovgrada. U Planinici rađaju najbolje šljive, a energetski pasoš kuća postoji od osnivanja sela.
Selo Pogled spušta se s vrhova Klokoč i Pogled na sve strane sveta. Kad stigne do dva Rzava, pa ne može dalje, krene preko rzavskih plaža sve do Arilja.
U mahali, ili selu Popovi živele su mnogočlane familije: Stojanovići, Ristići i Popovići. Ovih godina u mahali više nema ljudi, a tragična istorija ispisana je na spomen-pločama i zidnim albumima.
Dok obilazim sunčane zaseoke Postenja, pitanje: „Ko je i kako, mnogo davno i baš ovde, pronašao olovnu rudu ceruzit?“, ostaje bez odgovora.
Prača je lepo selo, ispod Borovskog polja. Na putu je moto-krosa i biciklističkih staza. A kada su ljudi odlazili iz Prače, za njima su polazile i njihove kuće.
Preslap je selo, koje voli da se slika. Na konkursu za najlepšu kuću pobedila je zgrada škole.
Na putu za Majdanpek vreme se vraća do praistorije. Čini se da se ništa nije promenilo: ni predeli, a ni gostoljubivost ljudi, koje srećemo.
Geografija sela Radalj kao da je prepisana iz Cvijićevog udžbenika. Tu su mineralni banjski izvori, skupoceni granit, bogati vodotokovi i sasvim magične Viline vode.
U Radobuđi su se prošlost i sadašnjost razišli. Prošlo vreme zastalo je jednog oblačnog, jesenjeg dana. Sadašnje je počelo s prvim cvetom šljiva.
U Radoševu ima spomenika krajputaša i malinjaka, novih i starih, obnovljenih kuća. A sa brda, iznad centra sela, jedan je od najlepših pogleda.
Rajčetine je selo lepše od impresionističkih slika. U selu se teško živi, ali sačuvane tajne sa Čobanca vraćaju osmeh.
Ribare se zapetljalo s Mlavom. Gornja i Donja Mala izdelile se na manje mahale, tek da se niko ne snađe. Mir se može naći tek na Šupljaji.
Rujevac čine zaseoci, raspoređeni po obroncima Azbukovice. U rujevačkim Vinogradima nema grožđa, ali ima skupog antimona.
Ruplje je malo selo na drevnom putu Predejane - Crna Trava, a sa mosta preko Rupske reke može se snimiti jedna od deset najlepših, evropskih panorama.
Selo Sakar izmestilo se na obalu Drine i Zvorničkog jezera. U brdovitim delovima sela još uvek su stogodišnje planinske kuće - primeri lepog, narodnog graditeljstva i sačuvanog znanja.
Selenac čine zaseoci, šireći se po padinama Jagodnje sve do Mačkovog kamena, a selenačka Crkva brvnara uklapa se u sva godišnja doba.
Selište je van glavnih puteva. Moguće je da je baš zbog toga Homoljska potajnica odlučila da baš tu prepoznaje dobre ljude.
Sastav Reka podelila je tesan prostor s Vlasinom i Gradskom rekom, a sa lepog, kamenog mosta putevi vode na sve strane sveta.
U Severovu svaka familija ima svoje brdo: s belom kućom, malinjakom, livadom, šumom. Poslednja vodenica na Derventi radi, a vampire niko ne pominje.
Deo Siga smestio se kraj korita Krupaje. Za neke nije bilo mesta, pa je Krupaja napravila adu. Ni to nije dovoljno, pa se deo sela širi po brdu s pogledom.
Neke mahale Slivnice su u brdu, mahala Bukov Dol pružila se kraj puta, pa sve do bugarske granice. Kroz Bukov Dol se oduvek prolazilo, lepo je jednom i zastati.
Soko grad izdiže se iznad manastira svetog Nikolaja i doline Sokolske reke. U zaleđu Soko grada, prema selu Laze, skriva se jedinstven kolaž boja i oblika.
Spomenici krajputaši sada su stogodišnjaci. Nalazim ih u vrzinama i šančevima, ili zaturene, na samom kraju seoskog groblja.
Suvi Do čine akvarelne slike: nijanse zelene. Akcenti su bele kuće. Ljudi, rođeni u selu, žele da Suvi Do sačuvaju od zaborava.
Ne znam da li je Svrljiška Topla „centar sveta“. Znam da su tu vazdušna banja na Varničkom vrhu, ribolov u Svrljiškom Timoku i lov na divlje svinje.
Uzovnica se raširila od Drine do azbukovačkih brda. Polja su šarena od cveta duvana, a beli, peščani sprudovi na obali Drine trenutno miruju.
Veleš je prelepo selo, ispod brda Ćuver. Dvorišta su stalno osunčana i svako je s pogledom na Drinu i bosanske planine u jutarnjoj magli.
Selo Velika Reka kreće od Drine, pa se koritom Velike reke penje padinama Azbukovice, prema Mačkovom kamenu.
Visočka Banja nalazi se u klisuri Velikog Rzava. Nekada su se tu spuštali i kampovali ribolovci. Danas je ribolov zabranjen, a ljudi i dalje dolaze.
Visoka je selo sećanja. Kad se neko vrati, okreči kuću i uredi baštu. Onima, koji se nikada nisu vratili, podignuti su spomenici i spomen-česma.
U Vlaškom Polju svaka kuća ima svoj osunčani brežuljak, s pogledom na ostatak sela i zid Tupižnice.
Na 24km severoistočno od Dimitrovgrada, na Staroj planini, sklonila se Vlkovija - lepo i mirno selo, s duhom (lepih) prošlih vremena.
Voljevci su lepo selo, a jedinstvene poglede na rasute kuće, seoske njive, Drinu i bosanske planine ne može da pokvari ni oblačno vreme.
Ako bih se ikada selio, odabrao bih neku od padina starog dela sela Vrane. Zbog slobodnih pogleda na sunčana ili maglovita ili snežna polja pored Rzava.
Vranjevo je ostalo na periferiji Novog Bečeja. Sačuvalo je mir i eleganciju nekadašnje ambijentalne celine i priče o izuzetnim intelektualcima.
Vrapča je lepo, usamljeno selo, na južnom kraku puta Via Militaris, vekovima deljeno srpsko-bugarskom granicom.
Vukovac se često selio. Malo gore, malo dole, pa je zastao kraj Vukovačke reke. A kuće, sokaci i obala reke su birani akvarel motivi.
Vus je oduvek bilo malo selo, s lepim kućama. I posle sto godina kuće su na broju, samo ljudi nema.
Žagubica se nalazi na toboganu Petrovac - Bor, na Vrelu Mlave. Kad isprati Mlavu, širi se prema lipama u porti crkve. U Žagubici još uvek „Albus je odličan“.
Zlatance se, sa svojim mahalama, rasuo po livadama i šumarcima levo i desno od glavnog puta. Preko leta oživi, a zimi tek poneko ostane, da idućeg leta dočeka rođake i susede.
U Zubetincu će vas sačekati blaga mikro-klima, širok pogled na polja i Staru planinu, a domaćini će prirediti poseban, spontani etno performans.